Srećan rođendan, Frodo: Kakve veze "Gospodar prstenova" ima sa Ivom Andrićem i kraljicom Danske?

"Gospodar prstenova: Družina prstena" Dž. R. R. Tolkina, koja je objavljen na današnji dan, 29. jula 1954. godine, i danas je bestseler. Priče o Okrugu, Mordoru, nagrađivan Oskarom.

Takođe, objavljena su još dva nastavka. "Gospodar prstenova: Dve kule" i "Gospodar prstenova: Povratak kralja". Povodom 67. rođendana "Gospodara prstenova", prisetimo se i nekih činjenica vezanih za knjigu.

1. Tolkin je hteo da sva tri nastavka "Gospodara prstenova" stavi u jednu knjigu

Da, to je bila prvobitna ideja. Međutim, izdavač je odlučio da ipak knjigu podeli na tri dela. Da je bilo prema želji Tolkina, knjiga bi imala više od 1.000 strana. Ipak, trilogija se pokazala kao bolja opcija.

2. "Gospodar prstenova" nema istu priču kao Drugi svetski rat

Raznorazni teoretičari povezali su "Gospodar prstenova" sa Drugim svetskim ratom - prsten sa atomskom bombom, Mordor sa načističkom Nemačkom. Takođe, knjiga je objavljena skoro deceniju posle najvećeg ratnog sukoba na planeti. Iako je Tolkin kritikovao javno dešavanja u Drugom svetskom ratu, pre svega bombardovanje Japana, knjige "Gospodar prstenova" nemaju vezu sa Drugim svetskim ratom.

Tolkin je "Gospodar prstenova" počeo da piše 1937. godine, pre samih ratnih zbivanja u svetu, a atomska bomba nije bila ni na vidiku.

3.  Popularnost triologije "Gospodar prstenova" krenula je od porasta ekoloških pokreta

Sedamdesetih godina na Zapadu je "cvetao" ekološki pokret, privukavši pažnju mnogih nakon što je tadašnji predsednik Amerike Ričard Nikson stvorio Agenciju za zaštitu životne sredine. Kako su ekološki pokreti rasli, mnogi su videli ekološku poruku u Tolkinovom delu i ljubavi prema šumama i personifikaciji drveća u vidu Enta. Kao i za Drugi svetski rat, Tolkinu ekologija nije bila primarna namera kada je napisao priču, ali su se ljudi identifikovali sa "Gospodarom prstena" i popularnost knjige je rasla.

4. Ne sudi knjizi prema omotu

Prvobitni omoti triologije "Gospodar prstenova" i nisu bile nešto atraktivni, a da se išlo po onom "ne sudi knjizi po omotu", ljudi bi Tolkinovo remek-delo izbegavali. Na kraju, knjige su postale bestseler.

5. Triologija je prvi put revidirana 1965. godine jer je Tolkin izgubio autorska prava. Otkucao je 1.200 strana sa dva prsta

Godine 1965. izdavačka kuća "Ace Books" je objavila neovlašćenu i besplatnu verziju "Gospodara prstenova" u Americi jer je Tolkin izgubio autorska prava na delo. Tolkin je izvršio reviziju "Gospodara prstena", uspeo je da ispravi određene greške u originalnim izdanjima i, što je važnije, ponovo potvrdi svoja autorska prava.

Inače, Tolkin je svih 1,200 triologije otkucao sa dva prsta.

6. Triologija je prodata u preko 150 miliona primeraka

Popularnost "Gospodara prstenova" je rasla iz godine u godinu. Prema podacima iz 2016. godine, triologija je prodata u više od 150 miliona primeraka.

7. Kraljevske ilustracije

Dansko izdanje "Gospodara prstenova" ilustrovala je niko drugi do kraljica Danske, i to pod pseudonimom Ingahild Grathmer. Za izgled Srednje zemlje zaslužni su vizualni umetnici Alan Li i Džon Hou, čije ilustracije su inspirisale film.

8. Knjiga se razlikuje od filma, Golum se ponašao skroz drugačije

Kao što je poznato, film i knjiga "Gospodar prstenova" se razlikuju. U jednoj sceni u Ozgilijatu, Sem kaže da družina ne sme da bude ovde. U knjizi, Sem i Frodo nisu prolazili kro Ozgilijat.

Kada je reč o Golumu, on je trebalo da bude dobar i ljubazan i trebalo je da da prsten Bilbu kao nagrada što je rešio njegove zagonetke. Međutim, Tolkin je promenio sve ovo i Golum se teško odricao prstena.

via GIPHY

9. "Gospodar prstenova" je takav kakav jeste zahvaljujući jednom čoveku

Zasluge idu C.S. Luis, tvorcu "Hronika Narnije". , Tolkin je pre pisanja "Gospodara prstenova" pričao Luisu o Srednjoj zemlji, a Luis je Tolkina ubedio da sve to stavi na papir.

10. Luis je nominovao Tolkina za Nobelovu nagradu, ali te godine je pobedio Ivo Andrić

Da, to se desilo 1961. godine. Tolkin nije dobio Nobelovu nagradu. Prema podacima koji su se pojavili, Nobelov komitet je naveo da se Tolkinovo pisanje "ni na koji način nije merilo sa pripovedanjem najvišeg kvaliteta." Kao što je poznato, te godine je Nobelovu nagradu za književnost dobio književnik iz Jugoslavije Ivo Andrić.

(Telegraf.rs)