Pisac Aleksandar Gatalica: "Kod nas se i dalje malo čita"

Aleksandar Gatalica Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Elektronske i audio knjige kod nas su drugorazredni proizvod u odnosu na papirnu knjigu, čije listanje i dalje ostaje primarni oblik čitanja, a jedan od uzroka tome su tradicionalne navike čitalaca, ocenio je pisac Aleksandar Gatalica.

Preporučujemo

- Treba uzeti u obzir mnogo drugih atrakcija: knjiga ima debljinu, ima grafički dizajn korica, naposletku, papirna knjiga miriše, a elektronska ne. To nikako ne treba zanemariti - rekao je Gatalica agenciji Tanjug.

U nastavku serije Tanjugovih razgovora sa piscima, izdavačima i književnim stručnjacima o sadašnjosti i budućnosti upotrebe i međuodnosu elektronskih i štampanih knjiga, Gatalica je rekao da mu je "svejedno kako se knjiga čita, već da li se čita".

- Kod nas se i dalje malo čita. Uzmite u obzir da je 100.000 čitalaca u Srbiji potpuni maksimum broja osoba koje pročitaju jednu knjigu (do tog broja je stigao ''Veliki rat''). To naoko deluje mnogo, ali je i dalje samo malo više od 1,5 posto populacije, odnosno 2,5 posto punoletne populacije -  rekao je Gatalica.

Upitan da li će u budućnosti papirna knjiga proći kao štampane novine u odnosu na portale, pisac brojnih romana kao što su "Veliki rat" (2012), "Poslednji argonaut" (2018) i nedavno objavljenog "Dvadeset peto sata", ističe da ne vidi "za sada bilo kakav zamor čitalaca papirnih knjiga".

- Očigledno ih ne mrzi da ih voze na odmor (teže su od elektronskih). Da ih sele iz stana u stan (o težini knjiga prilikom selidbe ne vredi ni govoriti), ali ih ne mrzi ni da okreću strane. Slova su međutim slova, bilo da su na ekranu ili papiru. Tu ona imaju samo jedan cilj: da pokrenu maštanje u vašoj glavi. Ako vam slova sa Kindle čitača pokreću maštu, zašto da ne - čitajte e-knjige - naglasio je pisac.

Aleksandar Gatalica Foto: Tanjug/Tanja Valič

Gataličin "Veliki rat" na engleskom dostupan je na Kindlu, francuski prevod na papiru imao je tiraž od 20.000, dok je e-knjiga otišla u nešto manje, ali se i dalje prodaje za razliku od štampane, pošto je matični izdavač u Francuskoj Belfond prestao da postoji kao divizija za prevedene naslove.

- Priznajem da nemam e-čitač. Mučim se, dakle, okretanjem stranica, selidbom knjiga, ali uzmite da sam ja čak 36 godina proveo u 20. veku. To nije malo. Moj stav o elektronskoj knjizi i dalje, međutim, ostaje benevolentan. Što se mene tiče: pišite na kojem god hoćete nosaču, to je samo medijum do vaših snova - ističe Gatalica.

Aleksandar Gatalica Foto: Tanjug/Tanja Valič

Prema njegovi rečima, predviđa se da će kroz ne tako mnogo godina, knjiga biti projektovana na filmovani čip "nalepljen po naličju naših kapaka i svi oni koji zatvore oči, i čine se kao da spavaju, ustvari će čitati knjige, novine ili nešto slično tome".

- Neće proći mnogo vremena a u avionima ćemo videti dosta takvih ''spavača'' - predviđa Gatalica.

(Telegraf.rs)