Englezi promenili mišljenje o svojim čuvenim piscima: Oni su rasisti i ksenofobi
Dobrotvorna organizacija "Englesko nasleđe" (English Heritage), koja upravlja spomenicima i nematerijalnim nasleđem engleskog naroda, izmenila je juče svoje biografije poznatih pisaca Inid Blajton i Radjarda Kiplinga. Oni su potvrdili "rasizam, ksenofobiju i nedostatak književnog talenta" u delima Inid Blajton, kao i "rasistička i imperijalistička osećanja" kod Radjarda Kiplinga. To su učinili, kako kažu, u cilju da njihovo pisanje sagledaju ponovo u skladu sa današnjim vrednostima.
Inid Blajton je vrlo čitana spisateljica za decu, a njena serija knjiga "Pet prijatelja" više puta je objavljivana u Srbiji. Kipling je autor "Knjige o džungli", poeme "Breme belog čoveka", pesme "Ako"...
"Englesko nasleđe" primetilo je da je 1960. izdavačka kuća Macmillan odbila da objavi Blajtonin roman za decu "Misterija koje nikad nije bilo", zbog "slabih, ali neprivlačnih elemenata zastarele ksenofobije". Knjigu je na kraju objavila druga firma, piše Guardian.
Oni su takođe naveli i članak iz "Gardijana" iz 1966. godine u kome je istaknut rasizam ove spisateljice u knjizi "Mala crna lutka". Priča se bavi lutkom, Sambo, koju mrzi i njena vlasnica, i sve druge lutke zbog njenog "ružnog, crnog lica". Lutka biva prihvaćena tek kada njeno lice "očisti" i spere kiša.
Zavod za izradu novčanica je prethodno odbio da je Blajtonino lice stavi na novčić od 50 penija, jer je "bila poznata kao rasista, seksista, homofob i neko ko nije preterano dobar pisac".
- Blajton je bila kritikovana i za svog života zbog svih ovih stvari. No, dok se ove optužbe moraju uvažiti, činjenica je da su njena dela uticala na mnogu decu da čitaju - rekli su iz "Engleskog nasleđa".
Sa druge strane, Kiplingovi politički stavovi bili su, kako navode, "opsežno kritikovani zbog svojih rasističkih i imperijalističkih osećanja". Naročito se ovde misli na "Breme belog čoveka" u kome se mogu pronaći uvredljivi opisi "novouhvaćenog, smrknutog naroda, pola đavo, pola dete". Ti opisi imali su za cilj da "opravdaju imperijalizam kao civilizacijsku misiju".
Takođe navode da je "Džordž Orvel smatrao da su Kiplingovi stavovi o kolonijalnoj brutalnosti "moralno neosetljivi i estetski odvratni", ali priznaje da su njegova dela imali uticaj na njegovo sopstveno pisanje u mladosti".
- Dok su njegove dečje knjige popularne, Kipling je kritikovan zbog svojih imperijalističkih stavova i romantizovanja kolonijalizma u svojim delima - navodi se na sajtu organizacije.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.