10 kg sapuna, četiri velike dinje: Šta su čuveni ruski pisci mogli da kupe od svojih honorara

"Evgenije Onjegin" / Autor: Elena Samokiš-Sudkovskaja

I više od 150 godina od svog objavljivanja neka dela ostaju bestseleri. Dok su nekada nestajala sa polica knjižara, sada je dovoljno da ih neki influenser spomen, pa da postanu hit na Amazonu, a zadužbine njihovih pisaca ne moraju da brinu o finansijama. Ipak, postavlja se pitanje - šta je moglo da se kupi za honorar koji su pisci dobili za svoja najveća dela, poput “Ane Karenjine”, “Idiota”, “Evgenija Onjegina” u tadašnjoj Rusiji?

Preporučujemo

Veb-portal Arzamas nedavno je objavio procene šta bi ruski pisci mogli da kupe od honorara zarađenih od svojih remek-dela. Ispostavlja se - mnogo toga.

Tako je Fjodor Dostojevski za roman “Idiot” (1868) dobio 7000 rubalja (u današnjem novcu to je 7 miliona savremenih rubalja ili nešto više od 100.000 dolara).

Fjodor Dostojevski / Foto: Wikimedia/Unknown author

Za taj novac je mogao da kupi: imanje sa hrastovom šumom Rjazanju, lake kočije sa četiri sedišta, 10 skupocenih ogledala od mahagonija, 10 komoda, 10 kilograma sapuna od anisa, 2 hrastova bureta, 30 flaša američkog ruma, 160 kilograma engleskog sira, kožna torba i flaša crnog mastila.

Poznato je da je Dostojevski bio kockar, tako da verovatno ništa od ovoga nije kupio i sav je novac otišao na podmirivanje dugova.

Lav Tolstoj je za roman “Ana Karenjina” (1877) dobio tri puta više od kolege Dostojevskog.

Lav Nikolajevič Tolstoj / Autor: Ilja Repin

Za 20.000 rubalja ( što je približno oko 20 miliona današnjih rubalja ili preko 300.000 dolara), koliki mu je bio honorar, mogao je da kupi: kuću u Moskvi, imanje u Rjazanju, 1000 skupocenih cigara, 30 fotelja od mahagonija, 10 pari čizama od teleće kože, 120 porcelanskih šolja, 150 kožnih aktovki, 2 sablje, 10 kilograma sveća, 4 velike dinje, 60 čeličnih brijača.

I pored tolikog novca, Tolstoj je bio asketa i nije voleo da živi na visokoj nozi. Sam je pravio čizme, a na njegovo imanje Jasna Poljana u Tulskoj oblasti sve te fotelje od mahagonija ne bi ni stale.

“Evgenije Onjegin” na kocki

Između Dostojevskog i Tolstoja je Aleksandar Puškin koji je za roman “Evgenije Onjegin” (1833) dobio 12.000 rubalja (ako se preračuna na današnji novac to je 10,5 miliona rubalja ili 166.000 dolara).

Aleksandar Puškin / Foto: Wikipedia/Orest Kiprensky

Za ovaj novac, mogao je sebi da prijušti: 100 modernih košulja, 200 pari modernih rukavica, 80 kilograma čaja od suvih cvetova biljaka, mogao je na godinu dana iznajmiti prizemnu drvenu kuću u centru Moskve i platiti školovanje dvoje dece sa dnevnim boravkom.

Puškin je, poput Dostojevskog, bio strastveni kockar. Omiljena igra mu je bila bridž. Njegova strastvena stvaralačka priroda nagonila ga je da rizikuje, te je samim tim, ruski književni klasik često imao velike gubitke na kartama. Poznato je da je jednom kao ulog koristio čak i rukopis „Evgenija Onjegina“. Srećom, iako je dugo gubio tokom igre, sudbina je umešala prste i buduće remek-delo ipak nije dospelo u tuđe ruke.

(Telegraf.rs/Nacionalist)