Reka i more: Dva pojma, a neograničeno shvatanje

Da li ste nekada pogledali dva čoveka i zapitali se šta li je to što ih spaja, toliko su drugačiji, a opet to dvoje ne mogu jedno bez drugog? Da li ste nekada pogledali svog parnera/partnerku i pomislili da nisu slične osobine to što vas je privuklo, već razlike? Taj odnos dve osobe neiscrpna je tema književnosti. Jedna tema, a toliko interpretacija.

O tome govori i Vesna Parun u svojoj pesmi "Rijeka i more", koju možete poslušati na početku teksta u interpretaciji mlade glumice Annamarie Serde, sa kojom smo i razgovarali o poeziji i glumi.

• Kao glumica, aktivno se baviš i govorenjem poezije. Kako biraš pesme koje ćeš da interpretiraš?

- Tako je, uživam u govorenju poezije i pesme odabirem po sopstvenom senzibilitetu. Pesme s kojima mogu da se povežem, koje imaju neku poveznicu s onim što mi se dogodilo ili događa u životu. Onda je to govorenje poezije - posebno zadovoljstvo. Trenutačno spremam jedan kamerni mjuzikl čija radnja je smeštena u doba Romantizma, i mogu iskreno reći da sam se jako pronašla u tom dobu. Tako da i pesme koje me trenutačno privlače su takve. To je možda najlepši deo glumačkog poziva, što sa svakom ulogom, svakim novim projektom naučimo mnogo novih informacija, saznamo mnogo i o liku kojeg igramo, o periodu u kojem je taj lik živeo ili u kojem se radnja događa, ali i o sebi.

• Šta je za tebe gluma?

- Gluma-za mene znači tranformacija, istraživanje ljudske duše, različitih naravi, karakteristika, životnih okolnosti… Sve ono što sačinjava jedan lik, jednu osobu. I onda pokušam da prikažem taj lik najspontanije i istinitije što mogu. 

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Annamaria Serda (@annamaria.serda)

• Kakav je tvoj proces stvaranja lika?

- Prvo istražujem sve što mogu da saznam o liku kojeg igram. Divno je kad, kao u ovom trenutku sada, kada se spremam da igram istorijske ličnosti o kojima je dostupno dosta informacija. Ali i ako ne igram istorijsku ličnost, uvek mi je prvi korak istraživanje okolnosti u kojima je taj lik živeo- porodičnu istoriju, podneblje iz kojeg potiče, gde je sve živeo, kako su ga doživljavali njegovi savremenici, itd. Onda, na temelju svog istraživanja i mašte, pišem biografiju lika. I onda kada dođem na set ili na scenu, pokušam da “pustim” sve to. Da imam svest o svemu šta sam pripremila, ali da ne dopustim da me to opterećuje, pokušavam da igram slobodno i spontano, da reagujem na kolegę u momentu, da se igram. A to je prelep osećaj.

• Na koji svoj projekat si najponosnija?

- Uvek mi se čini da sam najponosnija na poslednji projekat koji mi izađe. Verovatno zato što mi je taj proces najsvežiji u sećanju. Na primer, nedavno sam završila snimanje finale četvrte sezone američke serije “Predstraža” (The Outpost), to je ogromna svetska produkcija koja je snimana u celosti u Srbiji , tako da sam jako srećna i ponosna što sam bila deo takvog projekta. Isto tako sam ponosna što igram u dve predstave moje Profesorke Vide Ognjenović (“Viza” i “Oleana”). U suštini sam podjednako ponosna na sve svoje projekte, jer sam došla do njih sama, dugogodišnjim obrazovanjem, trudom i radom.

(Telegraf.rs/PR)