Kako je Klajn govorio o ćirilici i srpskom jeziku: Osim "kul" ima i "lepo", "sjajno" i "fino"

Ivan Klajn / Foto: Wikipedia/PyruvateDehydrogenase

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Кlajn preminuo je u 85. godini.

Preporučujemo

Iako je na Filološkom fakultetu predavao italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika, područje Кlajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika. Za medije je često govorio o stanu u kome se srpski jezik nalazi u datom trenu i tome šta možemo da učinimo da ga sačuvamo.

Ivan Klajn / Printskrin: Youtube/novosadskatelevizija

Javnost je posebno zanimalo njegovo mišljenje o uticaju engleskog jezika na srpski.

- Če­sto je ko­ri­sno, ali mo­že bi­ti lo­še ako se re­či pre­no­se auto­mat­ski i ne­kri­tič­ki, bez raz­mi­šlja­nja o do­ma­ćim tvor­be­nim i lek­sič­kim sred­stvi­ma, a ne ve­ru­jem da ika­da mo­že bi­ti „is­klju­či­vo lo­še”. Naj­op­šti­je re­če­no, ono što je usko struč­no, teh­nič­ko i no­vo­pro­na­đe­no da­nas po­sta­je in­ter­na­ci­o­na­li­zam, pa mo­že­mo i mi da ga pri­hva­ti­mo.

- Neo­prav­da­no je, me­đu­tim, uno­si­ti stra­nu (u da­na­šnje vre­me prak­tič­no uvek en­gle­sku) reč po auto­ma­ti­zmu, ili kao po­mod­nu, i ne raz­mi­sliv­ši ni­je li to ne­što za šta smo uvek ima­li do­ma­ći iz­raz. Ta­kvi su ra­zni „me­na­dže­ri” i „me­nadž­men­ti” ko­ji da­ju uti­sak da ni­ka­da u Sr­bi­ji ni­smo ima­li ni uprav­ni­ke, ni di­rek­to­re, ni upra­ve, ni ru­ko­vod­stva. Ta­kva je mo­da sve­pri­sut­ne „im­ple­men­ta­ci­je”, iako „im­ple­men­ti­ra­ti” ne zna­či ni­šta vi­še ne­go ostva­ri­ti, re­a­li­zo­va­ti, spro­ve­sti u de­lo.

Pre nego što se prihvati reč iz stranog jezika, zapitajmo se postoji li ta reč već u srpskom / Foto: Наталия Когут /Pixabay

- Mla­đe ge­ne­ra­ci­je bi tre­ba­lo pod­se­ća­ti na to da i na srp­skom po­sto­je re­či ko­ji­ma se za ne­što mo­že re­ći da je do­bro, le­po, od­lič­no, sjaj­no, fi­no, a ne is­klju­či­vo „su­per” i „kul”. U tek­sto­vi­ma se mno­ge en­gle­ske re­či bu­kval­no i po­gre­šno pre­vo­de, pa ta­ko stal­no či­ta­mo o „Si­li­kon­skoj do­li­ni” ume­sto o „Si­li­ci­jum­skoj”, ili slu­ša­mo o ne­kom best­se­le­ru ko­ji je u toj i toj ze­mlji pro­dat u „po­la mi­li­o­na ko­pi­ja” – a best­se­le­ri se si­gur­no ne pra­ve u fo­to‑ko­pir­ni­ci, ne­go se štam­pa­ju u hi­lja­da­ma ili mi­li­o­ni­ma pri­me­ra­ka (engl. copy) - rekao je Klajn za Cenzolovku.

Na pitanje da li bi se Srbi u nekom trenutku mogli potpuno posvetiti ćiriličnom pismu, odgovorio je da se stvorio utisak da sve ono što je moderno i popularno pisano na latinici.

Ćirilica / Foto: Erdenebayar Bayansan /Pixabay

- Mi se za­pra­vo još ni­smo u pot­pu­no­sti su­o­či­li sa či­nje­ni­com da smo, ne­že­lje­nim sti­ca­jem isto­rij­skih okol­no­sti, po­sta­li i osta­li je­di­ni dvo­a­zbuč­ni na­rod u Evro­pi. Svo­je­vre­me­no se go­vo­ri­lo da je to „na­še bo­gat­stvo”, ali za­pra­vo je pre iz­vor za­bu­na. Pa­ro­la o „rav­no­prav­no­sti dva­ju pi­sa­ma” zvu­ča­la je vr­lo de­mo­krat­ski, ali rav­no­prav­no­sti ne­ma iz­me­đu sla­bi­jeg i ja­čeg, a la­ti­ni­ca je po­sta­ja­la sve ja­ča, za­hva­lju­ju­ći en­gle­skom i dru­gim stra­nim je­zi­ci­ma, upo­tre­bi u ma­te­ma­tič­kim, he­mij­skim i fi­zič­kim for­mu­la­ma, u auto­mo­bil­skim re­gi­stra­ci­ja­ma, pa za­gre­bač­koj te­le­vi­zi­ji, u po­pu­lar­nim za­gre­bač­kim ča­so­pi­si­ma („Start”, „VUS”, „Glo­ri­ja”, itd.) ko­ji su se či­ta­li i u Be­o­gra­du…

- U no­vi­je vre­me do­šle su i SMS po­ru­ke, pa in­ter­net, pa on­lajn i imejl adre­se, pa ka­blov­ska te­le­vi­zi­ja, pa ta­blo­i­di, te­le­vi­zi­je i ta­ko da­lje, sve dok se ni­je stvo­rio uti­sak da je na la­ti­ni­ci sve ono što je po­pu­lar­no, mo­der­no, svet­sko, ko­mer­ci­jal­no, a da se za  ći­ri­li­cu bo­re još sa­mo oko­re­li tra­di­ci­o­na­li­sti i na­ci­o­na­li­sti. Sa­da nam je­di­no osta­je da upo­tre­bu la­ti­ni­ce sve­de­mo na ra­zum­nu me­ru, da s njom ne pre­te­ru­je­mo, osta­ju­ći sve­sni da je ći­ri­li­ca na­še osnov­no pi­smo, ko­je mo­ra­mo ču­va­ti i ne­go­va­ti, da ne bi­smo iz­ne­ve­ri­li sop­stve­nu tra­di­ci­ju - rekao je Klajn.

(Telegraf.rs)