"Zalud usta puna molitve ako je srce prazno": Mudre misli vladike Nikolaja Velimirovića

Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Foto: Wikipedia

Na današnji dan 18. marta 1956. godine, preminuo je vladika Nikolaj Velimirović, jedan od najznamenitijih Stba svih vremena. Bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički.

Preporučujemo

Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom.

Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956.

Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha...

Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena.

U čast vladike Nikolaja Velimirovića, prisetimo se njegovih čuvenih misli.

"Tri su glavne vrline: vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima."

"Davanje je izraz onoga što smo."

"Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći."

"Ako sam pozvan da se branim ja ću ćutati, ako sam pozvan da branim istinu, ja ću govoriti."

"Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti."

"Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate."

"Drži veru pošto-poto. I čekaj dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo, izgubiš li veru, izgubio si sve."

"Kad sam bio dečak verovao sam u Boga, ali sad ne moram da više verujem, jer znam da Bog postoji."

"Svako može biti prorok. Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno."

"Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!"

"Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: „Kad se obogatim, moći ću činiti dobra dela!“ Ne veruj im, jer obmanjuju i tebe i sebe."

"Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tuđi greh i svoja pobeda."

"Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela, a zlo je bolest duše."

"Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži ukislo vino."

"Zalud usta puna molitve ako je srce prazno."

"Što više slasti, to je manje slatko; što više gorčine, to je manje gorko."

"Lenjost je jedan od smrtnih grehova, jer umrtvljuje dušu u čoveku."

"Niko mi od ljudi ne može učiniti zlo ako u meni nema ranjivo mesto."

"Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobrog dela."

"Carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žene, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja — to vam je Sveta gora."

"Od svih grehova blud je najizrazitiji i najpotpuniji satanizam. Blud je direktniji i najbliži put pomračenja uma. Blud je kao otrovni mikrob što celu dušu pretvara u trulež."

(Telegraf.rs/edukacija.rs)