"Rastasmo se k'o dva Albanca, dva Slovena": Desankina neobjavljena pesma govori o pobedi ljudskosti

 ≫ 
  • 3
Desanka Maksimović Desanka Maksimović / Foto: Wikimedia/Војин Тодић

Umilnog osmeha, brižna, empatična, visprena i samouverena, Desanka Maksimović će ostati večita enigma književnosti naših prostora. Prvenstveno upamćena po ljubavnim i rodoljubivim pesmama, njen bogat opus uključuje oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, kao i pripovedačke, romansijerske i putopisne proze.

Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu.

Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz poeziju posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

Desanka Maksimović Foto: Wikimedia/B.Milakara

Iz ovoga se vidi da se Desanka zalagala za pravdu. Radmila Milakara Petrović, pesnikinjina sestričina, jednom prilikom je rekla da je, za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, Desanka branila narod i otvoreno se suprotstavaljala vlastima. Zato su je otpustili iz gimnazije u kojoj je predavala i oterali je u privremenu penziju. Tada je pravila krpene lutkice, šila kecelje, uređivala baštu i njoj je sve to bilo normalno.

Malo protugujem, malo otplačem, a onda se vratim. Znate kako, tu svoju psihu zamišljam kao okruglu loptu – dok traje pritisak, ja patim – kad pritiska nestane, ja se vratim, oprostim, poverujem, ponadam se. Tako nekako! A tuga ostane, ali ona neka romantičarska tuga - izjavila je pesnikinja u intervjuu 1981. godine.

I zasita, pred kraj svog života, Desankina lirika je postala smirenija i tišeg duha. Preminula je 1995. u Beogradu, u 95. godini, a sahranjena u rodnoj Brankovini kod Valjeva.

Ovom prilikom prenosimo i njenu poslednju neobjavljenu pesmu:

Sad sam mirna

Sretoh prkosna momka narodnosti

koja naš rod ne voli i tlači,

koja se nasiljem ume da junači,

momka druge vere, krvi i kosti.

-

Ali ja brzo sve to premostih,

ljudskost je u meni oživela jače,

ne htedoh da ga sa zlim izjednačim,

lakše mi je kad oprostim.

-

Pružih mu ruku drugarski, vesela,

kao da je momak iz mojega sela,

unuk koje od poznatih mi žena.

-

Osmeh prijateljski bio je dosta ‒

kao nad ponorom uže visećeg mosta:

rastasmo se k'o dva Albanca, dva Slovena.

(Telegraf.rs)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Zeljko

    12. februar 2021 | 11:58

    Niko nas nije opisao bolje od Desanke, "u zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu..."

  • .

    12. februar 2021 | 12:07

    Nasa ikonica....

  • Lejla

    12. februar 2021 | 12:07

    Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni...i svi umrli u istom danu...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA