Sreća je lepa dok se čeka, ali još je lepša kada dođe

Lirski opus Desanke Maksimović varira od rodoljubivih do ljubavnih pesama, koje pak variraju od razigranih devojačkih, pa do dubokih i osećajnih.

Pesma "Strepnja" je upravo ta razigrana devojačka pesma koja govori o ljubavnom žaru koji je najlepši dok ostaje u mislima i osećanjima, jer onda kada se ispuni, on počinje da se gasi.

Ovu pesmu govori nam mlada glumica, Jovana Radosavljević, sa kojom smo i razgovarali upravo o tim strepnjama.

• Jovana, da li je sreća lepa samo dok se čeka?

- Sreća je lepa kada se čeka, ali ne predugo, jer onda želja zna nekad da isčezne i izbledi. Nagoveštaji o sreći su ti koji nam daju ushićenje, euforiju, a neizvesnost o ishodu koji nas uvek drži budnim. Dakle, sreća je lepa dok se čeka, ali još je lepša kada dođe.

• Koja je tvoja strepnja?

-  Moje strepnje se poistovećuju sa strepnjama svakog čoveka mojih godina, ništa neuobičajeno. Svode se na zdravlje, karijeru i porodicu. Da li ću uspeti da se ostvarim na svim tim poljima onako kako sam ja to zamislila, ili možda na neki sasvim drugačiji način.

• Kao glumici, šta bi volela da ti se ostvari?

-  Svaka glumica bi volela da joj se desi ta čuvena krucijalna uloga koja bi napravila zaokret u njenoj karijeri, pa tako i ja priželjkujem nesto sto bi me afirmisalo i usmerilo. Naravno, to ne mora nužno da bude glavna filmska ili serijska uloga, bitno je da bude glavna životna uloga.

• Postoji li nešto što priželjkuješ, ali te ostvarenje toga ujedno i plaši?

-  Uvek me je plašila bilo koja vrsta popularnosti, jer smatram da to sa sobom nosi veliku odgovornost.

• Šta u sebi treba da nosi jedna glumica?

-  Jedna glumica bi trebalo da poseduje orgoman dijapazon mogućnosti transformacija, originalnost i lični pečat koji daje svakom liku, jer se gluma ne radi po šablonu. Svi smo različiti.

• Koji projekat je za tebe bio značajan i žašto?

- Svi projekti su značajni na svoj način. Ali ako pričamo o temama koje se tiču društva, onda je to sigurno film "Dva na dva", koji prikazuje brutalnu realnost sveta u kojem živimo i radimo, tačnije razvojni put jedne glumice koja se susreće sa surovim predatorima u svom bliskom okruženju. Naravno, kao i naš lik u tom filmu, svi mi imamo pravo na slobodu izbora, koja je jedino i pravo bogatstvo na putu ka sreći. Počeli smo sa srećom, a sada i završavamo sa njom.

A šta vi mislite, da li je sreća lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da?

(Telegraf.rs)