Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje
Dobar pedagog prepoznaje sklonosti i sposobnosti budućeg glumca, pomaže mu da pronađe sebe, neguje studentov dar i usmerava ga na profesionalni put - rekla je glumica
Šta u sebi nosi epska poezija, koje su to vrednosti i emocije koje ona čuva, ali i šta je najvažnije u školovanju jednog glumca, razgovarali smo sa mladom glumicom, Isidorom Milinović.
- Šta za tebe predstavlja pesma "Smrt majke Jugovića". Zašto si odabrala baš nju?
- Za mene je lik majke Jugovića simbol najveće moguće patnje i podnošenja bola. Tragična figura srpske istorije dostojna divljenja i sećanja. U pesmi je prikazana univerzalna sudbina majke čiji sinovi su stradali u mnogobrojnim ratovima za nacionalno oslobođenje u srpskoj istoriji. Pri svakom ponovnom čitanju ove pesme ona budi najrazličitiji spektar emocija, a meni se nekako čini da smo postali škrti u ispoljavanju emocija i upravo to je bio jedan od povoda da odaberem ovu pesmu.
- Zašto je epska poezija važna za naš narod?
- Kosovska epika se javila u vreme kada je svest o državi, pripadnosti toj državi, kao i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postojala u svakom pojedincu. Zadatak epske poezije oduvek je bio da očuva uspomenu na zaslužne ljude i događaje.
- Da li misliš da je dovoljno izučavamo u školi?
- Sećam se da smo se u prvom razredu gimnazije bavili epskom poezijom. Ostala mi je u sećanju analiza pesme "Banović Strahinja". Ne znam da li se u svim srednjim školama obrađuje ta nastavna jedinica. U mnogome je značajna svakako. Ja sam imala sreću da su me kroz školovanje pratili vrlo temeljni profesori srpskog jezika i književnosti. Otuda se i rodila ljubav prema književnosti. Barem u mom slučaju.
- Zašto je škola, odnosno akademija važna za glumca?
- Upotrebiću onu dobro poznatu rečenicu: talenat predstavlja 10% uspeha, a sve ostalo je rad. I zaista je tako. Mladi ljudi upisuju akademiju sa manjim ili većim predznanjem. I to nije važno. Važno je koliko su spremni truda i odricanja da ulože u svoj napredak. Presudnu ulogu za jednog studenta glume igra njegov profesor. Dobar pedagog prepoznaje sklonosti i sposobnosti budućeg glumca, pomaže mu da pronađe sebe, neguje studentov dar i usmerava ga na profesionalni put. Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje. Osim tehnika koje se stiču na akademiji, a od presudnog su značaja za glumca, najvažnije je da se student nauči partnerskom odnosu, osećaju pripadnosti kolektivu i eticici. To su važne osobine za glumca.
- Da li više voliš da igraš u pozorištu ili pred kamerama i zašto?
- Pozorište je živa stvar i kao takva mnogo brže i snažnije deluje na publiku nego film. Glumci u pozorištu su živi i oni stvaraju iluziju života na sceni. Toj energiji koja se uspostavlja u pozorištu između gledalaca i aktera predstave daje im prednost.
- Koji je tvoj san koji bi volela da ostvariš kao glumica?
- Za početak priželjkujem da budem deo kvalitetnih procesa, da konstantno učim i napredujem. Gluma je konstantan rad na sebi. Volela bih da budem deo ansambla nekog pozorišta i da mogu pristojno da živim od svog poziva. To je danas velika privilegija.
Video: Govorimo poezijom: Dobrovoljni prilog za nacionalnu istoriju - Brana Petrović
(Telegraf.rs)
Video: Adam: Za 20 godina spasilačkog rada, nisam doživeo ovakvu intervenciju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dado student
E to bi bilo dobro ali verujte mi da to koketiranje smeskanje profesorina bar na mom fakiltetu ...?...je uzas dogovaraju se koja ce da uspe kod profesora ..pa kad neko ih upozori u stanju du da mu napakuju svadta ISKRENO
Podelite komentar
V.P.
Epska (junacka) narodna poezija je (sa)cuvala i snazila duh i veru naseg naroda, u najtezem periodu za njegov opstanak. Tokom vekovnog ropstva pod Turcima, gusle i pesme o srpskim junacima, o negdasnjoj srpskoj slavi i carevini, o Kosovskom boju i Lazarevoj zrtvi i izboru izmedju dva carstva, zemaljskog, propadljivog i vecnog, nepropadljivog, Hristovog carstva, sokolile su brojne narastaje da se odupru islamizaciji i sacuvaju teznju ka oslobodjenju od osmanlijskog ropstva, sto je rezultiralo Prvim srpskim ustankom, 1804. godine, pod vodjstvom Karadjordja Petrovica i Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, za konacno oslobodjenje Kosova i Stare Srbije (Makedonije).
Podelite komentar