Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje

 
 
  • 2

Dobar pedagog prepoznaje sklonosti i sposobnosti budućeg glumca, pomaže mu da pronađe sebe, neguje studentov dar i usmerava ga na profesionalni put - rekla je glumica

Šta u sebi nosi epska poezija, koje su to vrednosti i emocije koje ona čuva, ali i šta je najvažnije u školovanju jednog glumca, razgovarali smo sa mladom glumicom, Isidorom Milinović.

  • Šta za tebe predstavlja pesma "Smrt majke Jugovića". Zašto si odabrala baš nju?

-  Za mene je lik majke Jugovića simbol najveće moguće patnje i podnošenja bola. Tragična figura srpske istorije dostojna divljenja i sećanja. U pesmi je prikazana univerzalna sudbina majke čiji sinovi su stradali u mnogobrojnim ratovima za nacionalno oslobođenje u srpskoj istoriji. Pri svakom ponovnom čitanju ove pesme ona budi najrazličitiji spektar emocija, a meni se nekako čini da smo postali škrti u ispoljavanju emocija i upravo to je bio jedan od povoda da odaberem ovu pesmu.

  • Zašto je epska poezija važna za naš narod?

- Kosovska epika se javila u vreme kada je svest o državi, pripadnosti toj državi, kao i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postojala u svakom pojedincu. Zadatak epske poezije oduvek je bio da očuva uspomenu na zaslužne ljude i događaje.

  • Da li misliš da je dovoljno izučavamo u školi?

- Sećam se da smo se u prvom razredu gimnazije bavili epskom poezijom. Ostala mi je u sećanju analiza pesme "Banović Strahinja". Ne znam da li se u svim srednjim školama obrađuje ta nastavna jedinica. U mnogome je značajna svakako. Ja sam imala sreću da su me kroz školovanje pratili vrlo temeljni profesori srpskog jezika i književnosti. Otuda se i rodila ljubav prema književnosti. Barem u mom slučaju.

  • Zašto je škola, odnosno akademija važna za glumca?

- Upotrebiću onu dobro poznatu rečenicu: talenat predstavlja 10% uspeha, a sve ostalo je rad. I zaista je tako. Mladi ljudi upisuju akademiju sa manjim ili većim predznanjem. I to nije važno. Važno je koliko su spremni truda i odricanja da ulože u svoj napredak. Presudnu ulogu za jednog studenta glume igra njegov profesor. Dobar pedagog prepoznaje sklonosti i sposobnosti budućeg glumca, pomaže mu da pronađe sebe, neguje studentov dar i usmerava ga na profesionalni put. Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje. Osim tehnika koje se stiču na akademiji, a od presudnog su značaja za glumca, najvažnije je da se student nauči partnerskom odnosu, osećaju pripadnosti kolektivu i eticici. To su važne osobine za glumca.

  • Da li više voliš da igraš u pozorištu ili pred kamerama i zašto?

- Pozorište je živa stvar i kao takva mnogo brže i snažnije deluje na publiku nego film. Glumci u pozorištu su živi i oni stvaraju iluziju života na sceni. Toj energiji koja se uspostavlja u pozorištu između gledalaca i aktera predstave daje im prednost.

  • Koji je tvoj san koji bi volela da ostvariš kao glumica?

- Za početak priželjkujem da budem deo kvalitetnih procesa, da konstantno učim i napredujem. Gluma je konstantan rad na sebi. Volela bih da budem deo ansambla nekog pozorišta i da mogu pristojno da živim od svog poziva. To je danas velika privilegija.

Video: Govorimo poezijom: Dobrovoljni prilog za nacionalnu istoriju - Brana Petrović

(Telegraf.rs)

Video: Adam: Za 20 godina spasilačkog rada, nisam doživeo ovakvu intervenciju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Dado student

    24. januar 2021 | 22:39

    E to bi bilo dobro ali verujte mi da to koketiranje smeskanje profesorina bar na mom fakiltetu ...?...je uzas dogovaraju se koja ce da uspe kod profesora ..pa kad neko ih upozori u stanju du da mu napakuju svadta ISKRENO

  • V.P.

    25. januar 2021 | 09:32

    Epska (junacka) narodna poezija je (sa)cuvala i snazila duh i veru naseg naroda, u najtezem periodu za njegov opstanak. Tokom vekovnog ropstva pod Turcima, gusle i pesme o srpskim junacima, o negdasnjoj srpskoj slavi i carevini, o Kosovskom boju i Lazarevoj zrtvi i izboru izmedju dva carstva, zemaljskog, propadljivog i vecnog, nepropadljivog, Hristovog carstva, sokolile su brojne narastaje da se odupru islamizaciji i sacuvaju teznju ka oslobodjenju od osmanlijskog ropstva, sto je rezultiralo Prvim srpskim ustankom, 1804. godine, pod vodjstvom Karadjordja Petrovica i Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine, za konacno oslobodjenje Kosova i Stare Srbije (Makedonije).

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA