"Čestit pisac, majstor u čistom srpskom jeziku": Ovako su o Glišiću pisali Skerlić i Veselinović

Milovan Glišić / Foto: Wikimedia

Prevodeći s ruskog jezika, Milovan Glišić je jedan od najzaslužnijih za popularizaciju ruske književnosti kod Srba. Preveo je Gogoljeve "Mrtve duše" i "Taras Buljbu", Tolstojev "Rat i mir" i "Krojcerovu sonatu", kao i Gončarovog "Oblomova". Nije se ovde zaustavio, već je i za potrebe teatra preveo 31 komad ruskih, francuskih i nemačkih pisaca, postavši glavni prevodilac u Narodnom pozorištu krajem 19. veka.

Preporučujemo

Milovan Glišić je rođen 19. januara 1847. godine, a njegove pripovetke se i danas izučavaju u školama. Zbog jasnog, prizemnog stila pisanja, bio je jedan od najčitanijih pisaca Srbije. Da je bio omiljeni, pisao je i njegov kolega Janko Veselinović.

Glišić iz mlađih dana / Foto: Wikimedia

- Uzeh da čitam naše pripovedače. Glišić mi je bio najbliži. Od sviju što sam njima (seljacima) čitao, Glišića su najradije slušali i razumeli - pisao je Veselinović u "Pravdi" 1904. godine.

- Jezik kojim je pisao, humor kojim su pisani njegovi radovi; tipovi što ih je slikao, situacije i dijalozi, sve beše do detalja verno. On odskoči daleko od dotadašnjih pripovedača što slikahu život u Srbiji (Šapčanina, Vladana, Jakšića i drugih) i stade među prve - dodao je Veselinović u kratkoj Glišićevoj biografiji.

Mnogi od nas se i danas rado vraćaju Glišićevim pripovetkama "Glava šećera", "Redak zver", "Posle devedeset godina", zbog kojih je proglašen za začetnika horor književnog žanra kod Srba.

- Jedan od najboljih, ako je i najbolji predstavnik pokreta od sedamdesetih godina (19. veka), osnivač seoske i realističke pripovetke u Srbiji, vedar, simpatičan, zanimljiv i čestit pisac, majstor u čistom srpskom jeziku, prevodilac kome skoro nema ravna, savestan radnik koji je za sobom ostavio duboko zaoranu brazdu, to je bio ovaj čovek kojem se duguje mnogo više priznanja no što mu se danas ukazuje - o Glišiću je pisao književnik i kritičar Jovan Skerlić i dodao:

Grob Milovana Glišića u Dubrovniku, u koji je došao u potrazi za lekom / Foto: Wikimedia/Gmihail

- Jedna književnost može da ima pisaca koji su na većim visinama i prolaze kroz život sa više sjaja i prakse, ali njen temelj, njenu solidarnost čine ovi zdravi, tihi i radni ljudi, od koje je vrste Milovan Glišić.

(Telegraf.rs)