Đorđe Dragićević je završio glumu na Akademiji lepih umetnosti u klasi prof. Milice Kralj i Svetlane Cece Bojković. Poznat je po ulogama u seiji "Klan", "Andrija i Anđelka, "Montevideo, vidimo se" i mnogim drugim domaćim filmovima i serijama, a od završetka fakulteta igrao je na scenama velikog broja domaćih pozorišta.
- Braninu pesmu koju govoriš je rodoljubiva. Kako se osećaš dok izgovaraš njegove reči?
- Naravno. Osećam nadahnuće. Ponos, ali i sažaljenje. Žao mi je naših predaka. I pravih vrednosti koje izumiru. Optimista sam, verujem i znam da će se svest promeniti!
- Dela srpske književnosti, ali i ona koja žive na pozorišnim scenama, često kritikuju društvo. Da li to rade upravo iz rodoljubivosti?
- Nisu sva. Ali mi smo duhovit narod. Tako je uvek kad nam je teško, a to je česta pojava u životu, uvek nam je lakše da se ismevamo svojim i tuđim manama nego da ispravljamo svoje . Takvih primera je dosta u našoj književnosti još od davnina... Poput dela pisaca kao što su bili Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, Radoje Domanović, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević i drugi...
- Gluma je zanat, ali pored njega majstor si još jednog. Kako si pomirio ova dva potpuno različita zanata?
- Tako je! Kad čujem da neko kaže: "da nisam glumac ne znam šta bi bio u životu.!?" Evo ja znam, bio bih baštovan, zemljoradnik, poljoprivrednik, ekolog... Pored glume završio sam i pejzažnu arhitekturu! Kojom se takođe bavim.
- Čega se sećaš kada pomisliš na svoje prve glumačke korake?
- Hahahaha, na vojsku i vojničke dane. Prvi put sam u vojsci imao ozbiljan nastup, kada sam recitovao stihove pesme "o Poreklu", Desanke Maksimović.
- Koja je razlika tebi najupečatljivija u odnosu na to vreme kada si bio student i sada?
- Kada sam ja bio student pozorište je bilo bliže publici, a samim tim i glumcu. Bio sam savremenik preozbiljnih glumačkih veličina zbog kojih mi nije bilo sve jedno kako ću nastupiti. Da ne pominjem biti sa njima u društvu, a kamo li u podeli!
- Šta bi voleo da kažeš svojoj publici što do sada nisi imao priliku?
- Čuvajte se. Izdržite još malo. Proći će sve ovo, tek nam predstoje nove senzacije.
Video: Govorimo poezijom: Palačinke - Jovana Stević
(Telegraf.rs)
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Eh...
Verujem da Ti je zao, zao je i meni...i nasih predaka... i pravih vrednosti koje su se izgubile... i nas koji zivimo danas i ne uspevamo da se snadjemo...
Podelite komentar
mima
u par recenica, sazeto a receno istinito, i meni je zao predaka i svega lepog sto izumire u ljudima
Podelite komentar
Jovana Katić
Znam da kultura nije nešto mnogo bitno za naše internet portale, ali bar malo truda uložite. Mogli ste negde da napišete čiju pesmu čita i naslov pesme. "Čitaš Braninu pesmu" - i hajde sad, nagađaj, čitaoče, ko je taj Brana!
Podelite komentar