10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci

"Ilijada" i "Odiseja", Homer / Foto: J. Kelly Brito/Unsplash

Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.

Preporučujemo

Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige.

Penelopa, verna supruga u Homerovoj „Odiseji“

Ime Penelopa prvi put se pojavljuje u Homerovoj „Odiseji“. Prava heroina, ova verna supruga puna je vrlina: odupire se proscima koje žele da se preuda tokom Odisejevog odsustva, štiti svog sina Telemaha, oprezna je i lukava da bi bila sigurna da je Odisej zaista njen suprug kad se bude vratio. Dovoljno da sve Penelope budu ponosne na svoje ime!

Penelopa je čekala Odiseja dok je on godinama plovio morem, suočavajući se sa raznim fantastičnim bićima / Foto: Wikimedia/John William Waterhouse

Olivija, Šekspirova grofica u „Bogojavljenskoj noći“

Olivija je danas jedno od najpopularnijih imena. Ovo blago, milo ime izmislio je lično Vilijam Šekspir za groficu u svojoj komediji „Bogojavljenska noć“. Olivijin stric traži od nje da se uda za nekog čudaka dok ona zapravo voli nekog drugog. Ovo je prilika da pročitamo ovo manje poznato delo Vilijama Šekspira.

Sedrik, srednjovekovni junak Valtera Skota u „Ajvanhu“

Škotski pisac, preminuo 1832, nije izabrao tipično srednjovekovno ime za Ajvanhoovog oca, glavnog lika romana. Zapravo se zasniva na anglosaksonskom imenu Serdik, i zamenio je dva suglasnika u sredini da bi dobio ime Sedrik. Kako ti kažeš, Valtere!

Ofelija, tragična heroina u Šekspirovom „Hamletu“

Šekspir je dodelio zaista mračnu sudbinu Ofeliji u čuvenoj tragediji „Hamlet“. Jadnu ženu je napustio ljubavnik (Hamlet) i videla je da joj oca ubija onaj kog mnogo voli. Obuzeta ludilom, umire a da i ne znamo da li je reč o samoubistvu ili nesrećnom slučaju. I pored svoje žalosne sudbine, ima pravo na ime koje se nije čulo među Šekspirovim savremenicima, ime neporecive lepote, koje se do dana današnjeg nije izgubilo.

"Ofelija" / Autor: Džon Everet Mile

Vanesa, ljubavnica u poemi „Kadenus i Vanesa“ Džonatana Svifta

Autor „Guliverovih putovanja“ nije pisao samo o pustolovinama. „Kadenus i Vanesa“ je poema u kojoj se prvi put pojavljuje ovo žensko ime. Razlog? Tako je zvao svoju prijateljicu Ester Vanhomrig, spajajući početak njenog prezimena i početak imena. Očigledno zadovoljan ovim rešenjem, iskoristio je ovo ime u jednom od svojih književnih dela. Neverovatna anegdota kad pomislimo na fenomenalan broj Vanesa danas u svetu…

Dorijan, lepi dendi Oskara Vajlda u „Portretu Dorijana Greja“

Inspirisan jednom od glavnih etničkih grupa u Staroj Grčkoj, Dorcima (ili Doranima), Oskar Vajld je izabrao ime Dorijan za svog tajanstvenog junaka. Ono se prvi put pojavilo kao ime 1890. godine. Roditelji koji znaju sudbinu ovog junaka, zauvek lepog i mladog ali nakaznog na slici, mogli bi da promisle pre nego što nazovu sina Dorijan. Pa ipak, mnogi od njih ne mogu da odole ovom lepom imenu, tako jedinstvenom.

Oskar Vajld / Foto: Pixabay

Pamela i Stela, dva imena iz dve poeme Filipa Sidnija

Iako je roman „Pamela“ Samjuela Ričardsona proslavio ovo ime, ono se prvi put pojavilo u poemi „Arkadija“ Filipa Sidnija. Pesnik je takođe pronašao lepo ime Stela i iskoristio ga u poemi „Astrofil i Stela“. Ne oduzimajući mu zasluge, dodaćemo da je ser Filip Sidni bio dobar latinista i da je izabrao ova imena zbog njihovog značenja, Pamela znači „medena“, a Stela „zvezda“.

Džesika, mlada Šekspirova Jevrejka u „Mletačkom trgovcu“

E da, opet Šekspir! Najpoznatiji engleski dramski pisac uvek koristi priliku da izmisli nova imena, a Džesiku je izabrao za svoju jevrejsku heroinu. Ime potiče od hebrejskog Yishay, koje se pojavljuje i kao Yiskah u Knjizi postanja. Želeći da anglicizira ovo ime, Šekspir ga je oblikovao dok nije dobio Džesika. I evo ga danas jedno od najčešćih u svetu!

Vendi, Džon i Majkl sa Izgubljenim dečacima u animiranom filmu "Petar Pan" (1953) / Printskrin: YouTube/Panda TV

Telma, heroina istoimenog romana Mari Koreli

Objavljen 1887, roman „Telma“ britanske autorke Mari Koreli doživeo je veliki uspeh u zemljama engleskog govornog područja. Počev od 1891. ime ove heroine se raširilo po Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Danas nije toliko često u svetu, pa evo ideje za buduće generacije – jedno originalno ime.

Nije ovo kompletna lista, mogli bismo da navedemo još pojedina imena kao što su Vendi („Petar Pan“ Dž. M. Bari), Miranda („Bura“, Šekspir) ili Evelina („Evelina“, Fani Berni). Imena koja je izmislio Džordž R. R. Martin u svom serijalu „Pesma leda i vatre“ postala su veoma moderna u Sjedinjenim Američkim Državama. Hoće li imena iz televizijskih serija za nekoliko decenija postati uobičajena? Videćemo.

Izvor: unmondelitteraire/laguna.rs

Prevod: Maja Mihajlović

(Telegraf.rs)