"Ministarsko prase", Nušićeva božićna priča, danas će vas slatko nasmejati

Božić, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, dan rođenja Hristovog, dan praštanja, darivanja i ljubavi, oduvek je inspirisao srpske pisce.

Jedni su u svojim delima opisivali oštru i snežnu zimu, koja stoji naspram topline doma i porodične ljubavi. Drugi su u toj idili isticali ljudske nevolje i junake kojima je uskraćeno ono što čini lepotu Božića. A treći su, poput Branislava Nušića, i taj dan koristili da istaknu sve one sitne, kvarne odlike koje postoje u svakom društvu.

Preporučujemo

Nušić sa suprugom Darinkom, sinom Banom i ćerkom Gitom / Foto: Wikipedia

Nušićev humor tako je u njegovoj božićnoj pričici "Ministarsko prase" još jednom oštro zasekao čuvenu sprsku boljku - poltronstvo.

Kratka priča doneće vam mnogo smeha:

"Zamislite taj maler da i g. ministarstvo prase uteče, da i g. Ministar ostane bez praseta kao ja; da i ja i g. ministar budemo iste sudbine.

Ali g. ministar, razume se, nije kao ja jurio za prasetom. On prosto telefonom javio Upravi varoši Beograda:

- Alo!

- Alo!

- Uteklo mi prase.

Pa sad zamislite starešine kvartova, pa zamislite pisare, i zamislite da se sve do događaja o Božiću, a da se o Novoj godini pripremeju izvesna unapređenja. Možete misliti već kako je svaki pisar u sebi pomislio:

Preko praseta do unapređenja / Foto: Pixabay

- Ne, ovo mi može biti još klasu izraditi.

I onda, svako je legao na posao. Vidiš tek, ide pisar iz kvarta varoškog, za njega žandarm i nosi prase. Idu pravo ministrovoj kući.

- G. ministre, čas mi je izvestiti vas da sam preduzetnik istragom odmah pronašao prase.

Malo posle, vidiš uputstva su pisar kvarta vračarskog, a za njega žandarm i nosi drugo prase.

- G. ministre, čas mi je ...

Ne prođe ni dvadeset minuta, evo ga tek pisar kvarta savamalskog, i za njega žandarm, noseći treće prase.

- G. ministre, čas mi je ...

Đumrukana u Savamali 1852., pogled sa zaleđene Save. Zgrada je to u kojoj se desetak godina ranije nalazio Teatar na Đumruku, prvo stalno pozorište u Beogradu. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Djordjes

Već tri praseta grokću u g. ministrovoj avliji i već tri pisara sanjaju klasu, a evo ga i četvrti - pisar kvarta dorćolskog i za njega žandarm, i nosi prase:

- G. ministre, čas mi je izvestiti vas da sam taki našao izgubljeno prase.

Malo onda, stigoše jedna kola. Iz njih iziđe komesar topčiderske policije i za njega žandarm nosi prase.

- Zamislite, g. ministre, uteklo je čak u Topčider, al 'odmah sam ga našao. Ne može ono meni promaći.

Najzad stiže i pisar kvarta palilulskog i za njega žandarm nosi - ćurana. Nije našao prase, al 'svejedno, našao je ćurana, a neće valjda zbog te sitne okolnosti da izostane iza svojih drugova.

- Ama ja nisam izgubio ćurana! - viče g. ministar.

- Jeste li vi sigurni, g. ministre, da to nije bio ćuran?

I tako, dok sam ja ostao bez praseta, u g. ministrovoj sobi grokće po jedan predstavnik svakoga kvarta, a po jedan pisar u svakom kvartu očekuje unapređenje o Novoj godini.

Da sam ministar policije, pa da mi uteče prase, ja bih javio svima okružim načelima da je uteklo."

(Telegraf.rs)