Nije ropstvo raditi.
Ropstvo je raditi ono što ne želite da radite. Mada ponekad morate raditi i ono što ne želite, da bi mogli u budućnosti raditi ili biti ono što ste zamislili.
Ukoliko ste svesni toga šta želite, a šta ne, i uopšte možete da dovedete sebe do tog stadiuma da razmišljate o tome, za vas ima nade.
Još nisam sreo čoveka koji ne voli baš ništa da radi. Ali skoro svaki dan sretnem osobe koje nisu zadovoljne da li uslovima rada, ili tipom posla koji obavljaju i život im prođe, dan po dan bez da naprave i jednu bitnu promenu.
Raditi ono što želite, znači da ćete imati dovoljno entuzijazma da postanete dobri u tome, i dođe momenat kada profit postane sporedan.
Ništa nije večno, gradili vi kuće, kupovali kola, prolaziće vreme i pred vašim očima će se te stvari raspadati. I vi ćete kupovati još stvari i tu nema kraja.
Novac i stvari nisu najvažniji, finansije značajno olakšavaju život i njima dobijate slobodu raspolaganja svojim vremenom, ali novac je alatka, ne cilj.
Mladost, zdravlje, porodica, prijatelji, putovanja, hobi su cilj, i ako imate samo nešto od toga, možete biti sretni.
Prolazi vam dan za danom, i uvek postoji izbor.
Život je skup puno dana, ništa više.
Na vama je da li je većina tih dana ispunjena srećom, ili čemerom.
Slobodan covek je onaj koji za sebe moze zaraditi dovoljno za pristojan zivot ne izlazeci iz okvira 40-sati rada nedeljno a da pritom nema visoko obrazovanje,jer se radom na poziciji koja je zahtevala visoko obrazovanje podrazumevala i visoku platu.. To je cak i u Srbiji bilo moguce pre nekih 40-50 godina.
Kapitalistički sistem u SAD je isti kao i kod nas. Nisi kao radnik zastićen, nemaš dovoljno da živiš od plate već samo da prezivljavas. Onaj sistem koji imaju Skandinavske države pa i jednim dijelom Njemačka jeste najbolji trenutno. Socijalne države, ali ni to nije dobro za nekog ko je lijen.
Verovatno ću "dobitI" mnogo negativnih komentara, imam 64 godine, za
godinu i koji dan (18.01.2022.) idem u penziju, starosnu, nemam nikakvih
pozitivnih očekivanja, ali bar se nadam, da ću, makar živeo kao pas (a to je
skoro sigurno) biću barem OSLOBOĐEN ROB (od mobinga).
Čovek nikada neće biti slobodan dok je na ovom svetu..dok postoji. Sama činjenica da si rob vode i hrane stavlja te u položaj da robuješ da bi imao hranu i piće. Dal si privatnik ili radnik..rob si. Radno vreme je u drugom planu.
Nekada se radilo od 6 i 30 do 15h, i bilo je vremena za svakojake aktivnosti, sve se postizalo.Novo radno vreme je uništilo kontakte u porodici, sa prijateljima, rodbinom.
Pa da bi radio od 6 i 30, u najboljem slucaju moras ustati u 5 i 30 i, naravno, pod uslovom da nisi zena... I kuci si u 15 i 30. I za sta si posle? Samo za krevet...
A sta je suština njegovog teksta? Komunizam? Radi koliko hoćeš I kad hoćeš a da budeš plaćen koliko ti treba? To je utopija. On lupeta. Priča o neostvarivim snovima. Kako da mi svi ne znamo šta bi voleli. Ali je neostvarivo.
Suština teksta...
Mogu reći da lepo živim, ali nije uvek bilo tako.
Ljudi dok žive - oni dišu, jedu, piju, spavaju, idu u toalet, nabavljaju namirnice, plaćaju račune, sahranjuju bližnje...isto kao skoro svi drugi.
Velika većina radi jer mora, a šta radi ostatak?
Uzmu mesec, dva, tri, godinu dana slobodno, uživaju, radi šta god žele i to im pre ili kasnije, vrlo dosadi.
Većina ljudskih bića ima želju za stvaranjem, ambicijom, učenjem, umetnošću, zanatima, naukama... ponekad je to hobi, ponekad preraste u posao.
Stvar je u kompromisu.
Ukoliko si želeo da budeš glumac ili astronaut, a nemaš dara za to, ne znači da nikad nećeš pronaći ono za šta imaš ili dara, ili nešto što ti ide od ruke, nešto što možeš raditi, a da taj rad bude... relaksirajuć ili interesantan.
Ali ako postoji nešto što te upotpunjuje, nešto što ti leži, a ti svesno ili nesvesno da li iz straha ili usađene navike konstantno ne dozvoljavaš sebi da promeniš stvari, unaprediš i pronađeš sebe... to je poznato psihičko stanje gde vam vaše telo i psiha zbog mogućeg stresa, ne dozvoljavaju da se upustite u rizike, makar svakodnevno trpeli istu dozu stresa, dokle god ne postoji šansa da se on poveća.
Većina ljudi nikada ne izađe iz toga. Neki su toga svesni, ali im pruža sigurnost ili jednostavno nemaju volje i ambicije za promenama.
Zamislite stolara koji svaki dan radi jednu istu stvar na liniji, a sada zamislite tog istog stolara koji pravi skice i izrađuje stvari koje su proistekle iz njegove mašte.
Laki
Nije ropstvo raditi. Ropstvo je raditi ono što ne želite da radite. Mada ponekad morate raditi i ono što ne želite, da bi mogli u budućnosti raditi ili biti ono što ste zamislili. Ukoliko ste svesni toga šta želite, a šta ne, i uopšte možete da dovedete sebe do tog stadiuma da razmišljate o tome, za vas ima nade. Još nisam sreo čoveka koji ne voli baš ništa da radi. Ali skoro svaki dan sretnem osobe koje nisu zadovoljne da li uslovima rada, ili tipom posla koji obavljaju i život im prođe, dan po dan bez da naprave i jednu bitnu promenu. Raditi ono što želite, znači da ćete imati dovoljno entuzijazma da postanete dobri u tome, i dođe momenat kada profit postane sporedan. Ništa nije večno, gradili vi kuće, kupovali kola, prolaziće vreme i pred vašim očima će se te stvari raspadati. I vi ćete kupovati još stvari i tu nema kraja. Novac i stvari nisu najvažniji, finansije značajno olakšavaju život i njima dobijate slobodu raspolaganja svojim vremenom, ali novac je alatka, ne cilj. Mladost, zdravlje, porodica, prijatelji, putovanja, hobi su cilj, i ako imate samo nešto od toga, možete biti sretni. Prolazi vam dan za danom, i uvek postoji izbor. Život je skup puno dana, ništa više. Na vama je da li je većina tih dana ispunjena srećom, ili čemerom.
Podelite komentar
Joffrey
Slobodan covek je onaj koji za sebe moze zaraditi dovoljno za pristojan zivot ne izlazeci iz okvira 40-sati rada nedeljno a da pritom nema visoko obrazovanje,jer se radom na poziciji koja je zahtevala visoko obrazovanje podrazumevala i visoku platu.. To je cak i u Srbiji bilo moguce pre nekih 40-50 godina.
Podelite komentar
Realista
Kapitalistički sistem u SAD je isti kao i kod nas. Nisi kao radnik zastićen, nemaš dovoljno da živiš od plate već samo da prezivljavas. Onaj sistem koji imaju Skandinavske države pa i jednim dijelom Njemačka jeste najbolji trenutno. Socijalne države, ali ni to nije dobro za nekog ko je lijen.
Podelite komentar
Laza
Kakav dobar članak, prava rijetkost, za uokviriti na zid. Hvala
Podelite komentar
dragan
Verovatno ću "dobitI" mnogo negativnih komentara, imam 64 godine, za godinu i koji dan (18.01.2022.) idem u penziju, starosnu, nemam nikakvih pozitivnih očekivanja, ali bar se nadam, da ću, makar živeo kao pas (a to je skoro sigurno) biću barem OSLOBOĐEN ROB (od mobinga).
Podelite komentar
Rob
@dragan
Samo da što duže poživite u toj penziji...penzija je velika onoliko koliko je dugo koristite.
Podelite komentar
Pjero
Legendarni Bukovski, u moje vreme su njegove knjige bile obavezno štivo!
Podelite komentar
Boooooo
Čovek nikada neće biti slobodan dok je na ovom svetu..dok postoji. Sama činjenica da si rob vode i hrane stavlja te u položaj da robuješ da bi imao hranu i piće. Dal si privatnik ili radnik..rob si. Radno vreme je u drugom planu.
Podelite komentar
Bukowski
@Boooooo
Pa da robuješ ako si rob, ako živiš na selu ili van sistema na svom parcetu zemlje imaš to besplatno samo uz svoj rad, ako si lenj jbg...
Podelite komentar
Teo
Nekada se radilo od 6 i 30 do 15h, i bilo je vremena za svakojake aktivnosti, sve se postizalo.Novo radno vreme je uništilo kontakte u porodici, sa prijateljima, rodbinom.
Podelite komentar
Šumadija
@Teo
U pravu si ali dajem ti minus zato što nisi shvatio suštinu ovoga što priča Bukovski, suština nema veze s tim o čemu ti pričaš
Podelite komentar
Role
@Teo
Pa da bi radio od 6 i 30, u najboljem slucaju moras ustati u 5 i 30 i, naravno, pod uslovom da nisi zena... I kuci si u 15 i 30. I za sta si posle? Samo za krevet...
Podelite komentar
Myk
@Teo
A sta je suština njegovog teksta? Komunizam? Radi koliko hoćeš I kad hoćeš a da budeš plaćen koliko ti treba? To je utopija. On lupeta. Priča o neostvarivim snovima. Kako da mi svi ne znamo šta bi voleli. Ali je neostvarivo.
Podelite komentar
Laki
@Teo
Suština teksta... Mogu reći da lepo živim, ali nije uvek bilo tako. Ljudi dok žive - oni dišu, jedu, piju, spavaju, idu u toalet, nabavljaju namirnice, plaćaju račune, sahranjuju bližnje...isto kao skoro svi drugi. Velika većina radi jer mora, a šta radi ostatak? Uzmu mesec, dva, tri, godinu dana slobodno, uživaju, radi šta god žele i to im pre ili kasnije, vrlo dosadi. Većina ljudskih bića ima želju za stvaranjem, ambicijom, učenjem, umetnošću, zanatima, naukama... ponekad je to hobi, ponekad preraste u posao. Stvar je u kompromisu. Ukoliko si želeo da budeš glumac ili astronaut, a nemaš dara za to, ne znači da nikad nećeš pronaći ono za šta imaš ili dara, ili nešto što ti ide od ruke, nešto što možeš raditi, a da taj rad bude... relaksirajuć ili interesantan. Ali ako postoji nešto što te upotpunjuje, nešto što ti leži, a ti svesno ili nesvesno da li iz straha ili usađene navike konstantno ne dozvoljavaš sebi da promeniš stvari, unaprediš i pronađeš sebe... to je poznato psihičko stanje gde vam vaše telo i psiha zbog mogućeg stresa, ne dozvoljavaju da se upustite u rizike, makar svakodnevno trpeli istu dozu stresa, dokle god ne postoji šansa da se on poveća. Većina ljudi nikada ne izađe iz toga. Neki su toga svesni, ali im pruža sigurnost ili jednostavno nemaju volje i ambicije za promenama. Zamislite stolara koji svaki dan radi jednu istu stvar na liniji, a sada zamislite tog istog stolara koji pravi skice i izrađuje stvari koje su proistekle iz njegove mašte.
Podelite komentar
Myk
@Teo
Sve je to lepo u teoriji, i veoma tacno, ali realan zivot je nesto drugo. Kao sto rekoh, svi mi znamo kako bi voleli...
Podelite komentar