"Svako ima pravo na svoj izbor zanimanja, a ne na neostvarene želje roditelja"

Vaspitanje deteta je jedan od najvećih izazova sa kojim se susrećemo. Potrebno je doneti niz svakodnevnih odluka kako bismo dete izveli na "pravi put". Ali šta je zapravo taj pravi put, na koji način da ga usmerimo, a da to detetu bude prihvatljivo, koliko veliko pravo izbora svom detetu treba da damo? Iako smo to negde davno zaboravili, trebalo bi da se vratimo u svoje sopstvene dečje glavice i samim tim dopremo i do razmišljanja svog deteta.

Preporučujemo

Glumac Milan Tošić, uprkos problemima koje nosi život, sačuvao je dete u sebi i pored ostalih glumačkih projekata na kojima radi, veliki deo njegovog života jeste rad sa najmlađima. Shodno tome, popričali smo sa njim o sponi vaspitanja i kulture.

• Šta bi u dosadašnjem svom radu izdvojio kao nešto posebno?

-  U dosadašnjem radu snimao sam reklame, serije i filmove, odigrao bezbroj predstava za decu, ali nešto što me najviše ispunjava to je interpretacija pesama Mike Antića.

Svaka njegova pesma je život. Svaka je kao scenario za film, jer tačno pred očima vidite ono što je pesmom hteo da kaže veliki i besmrtni Mika Antić.

Foto: INSTAGRAM/TOSAMILAN

Vesti sa naslovne
• Šta sama ta reč "kultura" znači za tebe?

-  Po mom skromnom mišljenju, kultura, vaspitanje i istorija tvog naroda je ono što tvoj genetski kod upotpunjuje i čini te zrelom, samosvesnom osobom dostojnom poštovanja.

Bez obzira na obrazovanje, ne možeš biti kompletna ličnost ako ne poznaješ svoju veru, svoje pismo, muziku i književnost, ali i film, pozorište i operu, a sve je to kultura.

• Zašto je kultura važna za vaspitanje deteta?

-  Kultura je veoma bitna za formiranje ličnosti deteta, jer kroz kulturu upoznaje svoje korene, svoj identitet i dobija saznanja o pravim i istinskim vrednostima.

• Na koji način ona može da im se plasira, a da ne steknu utisak da je to nešto dosadno?

-  Mislim da deci može da se plasira prilagođena muzika i da se kroz interakciju na pitak način približi pozorište. Ljubav prema knjizi može da im se usadi i kroz kratke pozorišne predstave, crtane filmove, slikovnice i bojanke. Tako bi od ranog detinjstva stekli radnu naviku i ljubav prema svim stvarima koje čine kulturu.

• Zašto misliš da deca steknu negativni utisak prema poeziji, pa joj se tek poneki vrate kasnije?

-  Tačno je da deca malo teže "svare" poeziju ako im se predstavi kroz suvoparno čitanje. Ali ako se predstavi kroz šaljive dečije pesme ugrađene u predstave gde će oni biti glavni akteri, može se to prevazići. Kad pokažu i malo interesovanja, u kasnijim godinama, a naročito u pubertetu, mnogo njih će se vratiti poeziji.

Foto: INSTAGRAM/TOSAMILAN

• Kada bi ti sada neko dete prišlo i reklo ja hoću da budem glumac, šta bi mu rekao?

-  Svako ima pravo na svoj izbor zanimanja, a ne na neostvarene želje roditelja.

Deci bih poručio da mnogo rade na svom obrazovanju i opštoj kulturi. Da ozbiljno razmisle kad donose odluku o svom budućem pozivu, jer je to jedna od najvažnijih odluka u životu.

Biti glumac je najlepši i najteži poziv. Pozorište, prašina, duge probe, duga snimanja, česti nedostaci posla pa i besparica. Međutim to je jedini poziv gde možeš da budeš i car i prosjak i bogat i siromah i veseo i tužan, pa to sve muke i nedaće nadoknadi na najlepši  mogući način.

Moraš da prepoznaš aplauz kao najveću, često i jedinu satisfakciju za svoj talenat i veliki trud i da voliš svoj poziv bez obzira na sve nedostatke pa i činjenicu da je to jedan od poziva gde se uči do kraja karijere.

(Telegraf.rs)