Objavljena knjiga "Senke u mojoj ulici": Priča o deci koja su preživela strašne dane u Lenjingradu
Dokumentarna knjiga ruske spisateljice Jelene Zelinske "Senke u mojoj ulici" posvećena opsadi Lenjingrada 1941-1943. godine objavljena je u Srbiji. Ovo je prva knjiga o Lenjingradskoj opsadi na srpskom jeziku i druga knjiga autora objavljena u našoj zemlji.
Preporučujemo
Black Friday akcija na sajtu Vulkan izdavaštva se nastavlja!
Petominutne priče za dobro jutro!
Zasnovana je na dnevnicima dvoje dece koja su preživela ove strašne dane, pismima iz hladnog grada i strašnim sećanjima očevidaca. Knjiga nimalo ne liči na bravurozne, pažljivo ideološki proverene legende o ovom vremenu, pisane za sovjetske novine sa kojima su i ostale u prošlosti. Ova knjiga govori o nečem drugom. O granicama čovečnosti, o krhkosti nauke i umetnosti, o neobičnim porodičnim vezama.
Na samom početku pripovedanja Jelena Zelinska uzima za ruku svoju majku, koja je preživela strahote opsade, i koja sada vodi i nju i čitaoce u grad tih sudbonosnih godina. Da li je ovo biografija porodice? Mesecoslov doma u kojem je odrasla? Da, ali i ne samo to.
Cilj ove knjige je najjednostavniji i ujedno najteži - ispričati istinu o strahotama života u gradu pod opsadom. Goli, žilavi život, život koji ranjava i koji nije dospeo u muzeje i izveštaje o herojima rata.
O gradu u kome su nestali svi psi i ptice tokom prvih šest meseci - jednostavno, pojeli su ih.
O birokratskim greškama, zbog kojih je živi čovek smatran mrtvim, a mrtav živim. O onima koji su vadili talone za hranu iz nedara komšija koji su padali na ulicama od gladi i smrzavali se.
O najvećoj usluzi koju bi mogao da ponudi porodični prijatelj koji je još pri snazi - da odnese leš člana porodice u mrtvačnicu. O onima koji su pobegli iz strašnog i voljenog grada i o onima koji nisu želeli da se sa njim rastanu: poginuli su i jedni i drugi.
O istoričarima umetnosti koji su maštali da čiste bolnice da bi dobili parče hleba. O kesi brašna koja se kupovala porodičnim dragocenostima, da bi zatim videli da je u njoj koliko brašna toliko i peska.
Tragedija poput lenjingradske nema premca u istoriji čovečanstva. Podvig građana nije samo ne predati se, već ostati čovek, preživeti, sačuvati ljubav prema bliskima i prema ovom velikom gradu.
Knjiga u izdanju izdavačke kuće "Albatros" može se naći u svim većim knjižarama u zemlji.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Đorđe, koji boluje od Artrogripoze, predstavio je knjigu "Drvene lutke": Ima i human cilj sa svojim delom
Kako preboleti smrt svog deteta? "Trebalo je češće da mu govorim da ga volim i da sam ponosan"
Muharem prvi izveštavao o tragediji, sada napisao bolnu priču: Knjiga o stradanju bugarskih đaka na Limu
Sećanje kao otpor: Promocija knjige o romskom stradanju u NDH zakazana za 7. april
Video: Srbi koji pešače na KiM naišli na oluju na putu ka Beogradu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Oglasila se struka zbog bolesti životinja: "Opasnost nam preti. Moramo biti budni, da bolest u STARTU SPREČIMO"
PRETI NAM NOVI SOJ VIRUSA Ima dva podtipa, drugi je SMRTONOSAN: SZO proglasila globalnu VANREDNU SITUACIJU (VIDEO)
Ovo pravilo u Grčkoj stupilo je na snagu 1. aprila i VAŽIĆE CELO LETO: Pogledajte spisak svega što NE SMETE da radite
Vesna P.
1983. godine, objavljene su, u okviru edicije Odlucujuce bitke II svetskog rata, knjige na srpskom jeziku, autora Branka Kitanovica, pod sledecim nazivima: Moskovska bitka, Staljingradska bitka, Kurska bitka, Lenjingradska bitka i Berlinska bitka. "Staljingradska bitka je najkrvavija bitka u istoriji ratovanja. Vodjena je na obalama Volge od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. godine. Obe strane pretrpele su velike gubitke. U svim fazama bitke Nemci su izgubili 1,5 miliona vojnika, 3.500 tenkova, vise od 3.000 aviona i oko 12.000 topova i minobacaca. U zavrsnoj fazi ove dzinovske operacije 22 elitne fon Paulusove divizije i 160 samostalnih jedinica nemacke 6. i 4. tenkovske armije bilo je "skuvano" u nevidjenom po razmerama kotlu Crvene armije. Zarobljeni su ostaci razbijenih nemackih trupa, a medju njima je bilo i vise od 2.500 oficira i 24 generala na celu sa feldmarsalom Fridrihom fon Paulusom. Ishod staljingradske bitke oznacio je pocetak korenitog preokreta u II svetskom ratu." (Branko Kitanovic, Staljingradska bitka)
Podelite komentar