Kako se glumci osećaju u koži likova koje igraju, otkriva nam glumica Ana Vučić

Da li ste se ikada zapitali na koji način glumci poimaju svoju profesiju? Ana Vučić, glumica, svojim odgovorima dočarala nam je taj svet.

• S obzirom na to da glumac kroz sebe stvara nove ličnosti, odnosno likovima sa papira daje život, koji je to tip ličnosti čije ti je “oživljavanje” najzanimljivije I zašto baš oni?

Najzanimljivije mi je oživljavanje likova koji su na margini društva, jer malo ko na njih obraća pažnju i veoma mi je interesantno da istražujem zašto i kako su došli tu gde jesu, i da ih na neki način opravdam. Takvi likovi su i napisani u komadu "Ples pacova", koji smo moje kolege sa klase i ja izabrali da nam bude diplomska predstava koji i dan danas igramo.

• Kako se osećaš znajući da pred gledaoce, iako kroz likove, izlaziš ogoljena i da im daješ najdublje delove svoje duše?

Pa to i jeste poenta glume i uvek me raduje ako nekom svojom interpretacijom uspem da dirnem nekog iz publike.

• Da li imaš strah da će te poistovetiti sa nekim likom kojeg tumačiš i da će te uvek doživljavati tako?

Nemam strah, i to je na kraju krajeva deo ove profesije i dešava se. A ako se desi, mislim da je glumac onda zaista uverljivo oživeo lik koji igra.

• Kroz pesmu "Dva čoveka, jedan dečak na čamcu i..." da li si možda nekoj svojoj priči posvetila pažnju poslednji put?

Jesam. Ova mi je omiljena. Mnogo volim poeziju Milene Marković i rado joj se uvek vraćam. Njeni stihovi imaju težinu u kojoj svako može na neki način da se pronađe.

• I za kraj, kao osoba koja je svoj život posvetila kulturi, šta sama reč “kultura” budi u tebi i šta je njena misija?

Sloboda.. Njena misija je buđenje svesti kod ljudi. Buđenje svesti je najjače oružije koje imamo i iako na prvi pogled izaziva dosta nesigurnosti, mi kao autori smo tu da ugrejemo sva srca i pokažemo da su sama svest i sloboda prvi i primarni poriv kod svakog stanovnika zemlje. Zato smatram da je jedino još ta kultura što nas spaja na svim geografskim tačkama.

(Telegraf.rs)