Komunisti su ga zvali fašistom, a Andrić je za njega rekao: "Od svih nas, jedino je on rođeni pisac"

Miloš Crnjanski / Foto: Narodna biblioteka Srbije

 Miloš Crnjanski, jedan od neponovljivih velikana srpske i jugoslovenske književnosti, rođen je na današnji dan 1893. godine u Čongradu, varošici u Mađarskoj. U Temišvaru je napisao svoje prve stihove, pa i pesmu "Sudbu", koju će objaviti u somborskom listu "Golub", 1908. godine.

Preporučujemo

- Ležaću po ceo dan u travi i gledaću u nebo. Svaki dan će imati novu boju. I te boje umiriće moje oči, a ja sam sav miran, kad mi se smire oči.

Kao pesnik predstavio se  u "Bosankoj vili" 1912, pesmom "U početku beše sjaj". Iste godine na Rijeci upisuje Eksportnu akademiju, a već iduće, 1913. godine, i filozofiju u Beču.

- Do smrti svoga oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak. Onda se reših da ubuduće budem među prvima. Bio sam među prvima - napisao je Crnjanski svojevremeno.

Roman "Seobe", koji je objavljivao u Srpskom književnom glasniku 1927. godine, dve godine kasnije objavljuje i kao knjigu, za koju će dobiti i nagradu Srpske akademije nauka 1930. godine.

Crnjanski je bio i u diplomatskoj službi Kraljevine Jugoslavije – u Nemačkoj i u Italiji. Po izbijanju rata evakuisan je iz Rima, preko Madrida, za Lisabon, odakle odlazi u London, gde će neko vreme biti i savetnik za štampu u jugoslovesnkoj emigrantskoj vladi.

- Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu lomi kao u nekoj prizmi. A poneki pesnik od toga poludi.

Crnjanski je vodio novinski rat sa komunistima, polemisao je sa Krležom, bio je izraziti protivnik komunističke imperije, te su ga zbog toga komunisti nazivali fašistom, što Crnjanski nikad nije bio. Bio je autentičan, politički čovek. Protivnik Tita i komunističke ideologije, biva prinuđen da napusti Srbiju i da boravi u Londonu kao izgnanik. Crnjanski je bio socijalista, ali ne kao drugi, nego po osećaju za pravdu. U periodu kada Crnjanski deluje, nestaje 50.000 intelektualaca, preko noći. Nestala je sva srpska građanska klasa od 1944. do 1948. godine. Zbog toga je Crnjanski morao da napusti Srbiju.

U Londonu ostaje i posle rata, sve do 1965. godine kada se vraća u Beograd.

- Nemа utehe među ljudimа, iаko neki kаžu dа je u Bogu, а neki u pivu.

Dok je bio u emigraciji, nastala su njegova najveća ostvarenja. Tamo je napisao veliki "Roman o Londonu" i svoje najznačajnije delo – drugu knjigu "Seoba".

Iz tog vremena najznačajnija su i dela "Dnevnik o Čarnojeviću", drama "Konak", "Itaka i komentari". Počinje da objavljuje delove svojih memoara "Embahada" u kojima će za sebe reći da je bio "mala igračka sudbine".

- Od svih nas jedino je Crnjanski rođeni pisac - jednom prilikom je rekao Ivo Andrić.

Ovaj opis sasvim sigurno odgovara Crnjanskom, njegov stil izražavanja je uvek bio drugačiji i autentičan, sumatristički…

Robovima - Miloš Crnjanski

Ne ubijajte pseto ni vuka.

Nećete skinuti jaram s vrata –

nema slobode,

dok vam ruka

miluje decu, i sestru, i brata.

Ne tražite po ulicama mračnim,

ritu i blud, što crveni.

Eno vam rita na posteljama bračnim,

a sram u ljubljenoj ženi.

Kad ubijete sina svog

prsnuće lanci, i pasti Bog.

Jer laže vas najmilije,

jer sram je, što pesme slave.

za čim vam suza lije

i bono klonu glave!

U noći za čim tugujete,

što kujete u zvezde,

što mole crkve svete,

i hoće vojske, što jezde.

Jer čast veziva ruke,

i ponos rađa jauke,

i srce tera preko mora

u šumu, gde se glođe kora.

Slava će doći,

kad vas povedu ubice.

Kad reč vam bude krv, i

plamen.

-

Sunce će vam obasjati lice,

kad vidi, da vas se zmije ne plaše,

no majke vaše, majke vaše.

Robovi ste dok imate suze,

čast vaša beše što slobodu uze,

a vratit će je mržnja, greh, i

kamen.

(Telegraf.rs)