"Neko sa svojim bolom ide": Iskrena pesma o osećanju koje svako od nas pokušava da izbegne
Dobriša Cesarić je bio hrvatski pesnik, čija je lirika, zbog svoje jednostavnosti i narativa, uživala veliki ugled u širkom čitalačkim krugovima Jugoslavije.
Važio je za "pesnika bola", žudnje, jeseni. Inspiraciju je pronalazio u običnim, svakodnevnim ljudima i situacijama.
Prevodio je Getea, Hajnea, Rilkea, Puškina, Ljermontova, Jesenjina...
Bio je dobitnik mnogih književnih nagrada, među kojima su i ona Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i "Goranov vijenac" iz 1976.
Preminuo je u Zagrebu 1980. godine.
Ovom prilikom prenosimo jednu njegovu pesmu - o osećaju koji je svako od nas neprestano pokušava da izbegne...
Neko sa svojim bolom ide - Dobriša Cesarić
Neko sa svojim bolom ide
k'o s otkritom ranom: svi neka vide.
Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi
i ne da mu prijeći u suze i riječi.
Rađe ga skriva i tvrdo ga zgusne
u jednu crtu na kraju usne.
Zadršće, zadršće u njoj kadikad,
ali u riječi se ne javi nikad.
Duša ga u se povuče i smjesti
na svoje dno: k'o more kamen
u njega bačen. More ga prima
dnom, da ga nikad ne izbaci plima.
(Telegraf.rs)
Video: Koković: Od početka godine u 1600 saobraćanih nezgoda, povređeno preko 740 lica
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mimi
Upravo tako. Ja sam svoju bol zakopala duboko u sebi. A jako je teško. Često mi padnu na um reči pesme :,, Teško je teško, nasmejan biti, a bol i tugu u srcu kriti".
Podelite komentar
Lejka
Lakse je pesnicima, oni bol pretoce u stihove.
Podelite komentar