"Neko sa svojim bolom ide": Iskrena pesma o osećanju koje svako od nas pokušava da izbegne
Dobriša Cesarić je bio hrvatski pesnik, čija je lirika, zbog svoje jednostavnosti i narativa, uživala veliki ugled u širkom čitalačkim krugovima Jugoslavije.
Važio je za "pesnika bola", žudnje, jeseni. Inspiraciju je pronalazio u običnim, svakodnevnim ljudima i situacijama.
Prevodio je Getea, Hajnea, Rilkea, Puškina, Ljermontova, Jesenjina...
Bio je dobitnik mnogih književnih nagrada, među kojima su i ona Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti i "Goranov vijenac" iz 1976.
Preminuo je u Zagrebu 1980. godine.
Ovom prilikom prenosimo jednu njegovu pesmu - o osećaju koji je svako od nas neprestano pokušava da izbegne...
Neko sa svojim bolom ide - Dobriša Cesarić
Neko sa svojim bolom ide
k'o s otkritom ranom: svi neka vide.
Drugi ga čvrsto u sebi zgnječi
i ne da mu prijeći u suze i riječi.
Rađe ga skriva i tvrdo ga zgusne
u jednu crtu na kraju usne.
Zadršće, zadršće u njoj kadikad,
ali u riječi se ne javi nikad.
Duša ga u se povuče i smjesti
na svoje dno: k'o more kamen
u njega bačen. More ga prima
dnom, da ga nikad ne izbaci plima.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mimi
Upravo tako. Ja sam svoju bol zakopala duboko u sebi. A jako je teško. Često mi padnu na um reči pesme :,, Teško je teško, nasmejan biti, a bol i tugu u srcu kriti".
Podelite komentar
Lejka
Lakse je pesnicima, oni bol pretoce u stihove.
Podelite komentar