Kako nastaje pesma o majci, razgovarali smo sa pesnikom Zoranom Hr. Radisavljevićem

---

Zoran Hr. Radisavljević, dugogodišnji novinar i urednik „Politike“, pesnik i publicista, autor tridesetak knjiga, objavio je prošle godine dve nove knjige: publicističku "Tražim reč" (izdavač „Svet knjige“ iz Beograda) i pesničku "Sito" (izdavač "Filip Višnjić" iz Beograda).

• Izdavačka kuća "Svet knjige", u ediciji "Osvetljenja", objavila je vašu novu publicističku knjigu "Tražim reč". O čemu ste progovorili u ovoj knjizi?

- Moto knjige su misli Lukijana iz Samosate, koji je rođen dvadesetih godina drugog veka naše ere, a umro posle 180. godine drugog veka: "Pokvaren čovek probušena je bačva; sve što se u njega uliva odlazi u prazno“; "Srećnima je čitavi život kratak; nesrećnima je i jedna noć večnost“; "Sve je smrtno smrtnicima: sve nama izmiče i mi izmičemo svemu".

U prvom delu knjige su razgovori sa srpskim piscima i intelektualcima. Drugi deo, naslovljen "Radni dan", svojevrsna je hronika kulturnih zbivanja u Srbiji, u periodu od početka 2015. do maja 2017. godine.

• Predgovor za knjigu napisao je naš poznati kompozitor, akademik Svetislav D. Božić. Otkuda taj spoj pisane reči i muzike?

- Svetislav D. Božić, je, pre svega, moj prijatelj, drugujemo godinama. On je naš najuspešniji kompozitor, komponovao je muziku na stihove mnogih naših pesnika. U note je stavio mnoge stihove Rajka Petrova Noga, komponovao je himnu za Raške duhovne svečanosti, na stihove Tiodora Rosića...

U svom prijateljskom slovu, Božić je, između ostalog, rekao: "Sagovornici Zorana Hr. Radisavljevića, veoma su kompleksne ličnosti čije delo i misli silovito udaraju i ciljane tačke. Novinar to oseća i nadahnuto ih uvezuje u rukovet visokih etičkih i estetskih vrlina. Delo novinara Radisavljevića "Tražim reč" više je nego dobro situirana hrestomatija o zbivanjima u kulturi i politici na srpskoj sceni u proteklih nekoliko decenija".

• Izdavačka kuća "Filip Višnjić", u čuvenoj biblioteci "Albatros", objavila je vašu knjigu "Sito". Šta ste prosejali u ovoj pesničkoj knjizi?

- Zbirka ima četiri tematska ciklusa: Proleće, Leto, Jesen i Zima. U prvom ciklusu ljubavne, mladalačke pesme, u drugom zrele pesme čoveka u punoj snazi, u trećem, a pogotovo četvrtom ciklusu, nalaze se pesme o prolaznosti života, odlasku bliskih i dragih ljudi, neizbežnoj smrti...

• U pesmi "Majka", opisali ste smrt svoje majke. Ona od vrapca postaje zmaj. Jesu li sve naše majke zmajevi?

-Jesu, sigurno. One su naši bogovi, one nam podare život, i bdiju nad nama do kraja života. Majku sam izgubio 2012, a oca 2015. godine. To je nenadoknadiv gubitak. Sada sam siroče, ostao sam i bez oca, i bez majke.

• Kako nastaje pesma "Majka"?

- Misliš na majku po ceo dan, preturaš po glavi da li si još nešto mogao da učiniš dok je bila na bolesničkoj postelji, sećaš se detinjstva, godišnjih odmora, prvog odlaska na more... Peku te neki razgovori, da li si morao to što si rekao baš tako da kažeš... I onda se desi pesma, kao olašanje, kao pražnjenje, kao pokajanje...

• Imate i nekoliko potresnih pesama o ocu?

- Da, otac je vrlo važan u odrastanju muškog deteta. U detinjstvu, svi mi hoćemo da budemo „kao naš tata“, a onda poludimo u pubertetu, suprotstavljamo se očevima, hoćemo da budemo veći i pametniji od njih, doživljavamo ih kao svoje rivale... Isto se događa i između majki i ćerki...

O ocu imam više pesama: "Strašan san", "Staro drvo", "Stariji od oca", "Očeva matematika"... Meni je najdraža, a mislim i najuspešnija, pesma – "Blizanci".

• Radni vek ste proveli u „Politici“. Koliko vam je iskustvo iz novinarstva pomoglo u poeziji?

- Mnogo. Tekst mora biti tačan, istinit, i bez suvišne reči. Tako je i u poeziji, pesma ne sme da ima banalnu ili suvišnu reč. Pesme se pišu, rekao je neko davno, gumicom. Brisanje je važnije od pisanja. Ja u poeziji ne izmišljam, ne lažem, pišem o istinitim događajima, o onome što mi se dogodilo. Svlačim se pred čitaocima.

• Napisali ste tridesetak knjiga. Kako ste usklađivali svoje profesionalne i porodične odnose?

Pa, imao sam u kući razumevanje i podršku, za ono što radim. Žena se žrtvovala, više vremena bila s decom, na njoj je bio veći teret, na čemu sam joj, naravno, zahvalan. A u tih trideset knjiga, osam je pesničkih, desetak su knjige razgovora s piscima, ostalo je publicistika i priređivački rad...

(Telegraf.rs)