Dušan Nedeljković preporučuje 5 knjiga čitaocima portala Telegraf: Najbolje štivo za septembar 2020.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Matija Krstić

- Prvi septembar je datum kada se po mom lično usvojenom horoskopu prelama godina. Tog dana sve što raste počinje da raste i sve što cveta počinje da cveta. Leto izdahne pred naletom obaveza, a to ne volim. Verovatno sam jedini, pošto posmatram ozarena lica dece, žena, ljudi. U stvari trenutno ne vidim lica pošto smo na režimu s maskama. Dobro je dok nam ne uvedu režim ishrane. Dan u kome bi na meniju bila jagnjetina sa keljom ne bih preživeo. Da bih se pripremio za tužnu trećinu godine koja traje do sledećeg leta, ja sam čitao. I čitam. Tu je spas - kaže novinar i književnik Dušan Nedeljković i čitaocima Telegrafa preporučuje 5 knjiga za septembar...

Preporučujemo

Ja – Elton Džon (Laguna)

Elton Džon mi nikada nije bio na radaru interesovanja. Bucmasti naočarac koji svira klavir nije nešto što bih poželeo u toku odrastanja. Prvi put sam ga primetio u filmu "Tomi", gde mi je ličio na veliku bubu napunjenu LSD kartončićem. Znao sam da je oplakako princezu Dajanu elegijom "Candle in the wind", znam da je veliki fudbalski fan, da je bio drugar sa svim homoseksualcima koji su se dohvatli slave, čak znam i da mu je Armani bio ortak i to je sve.

Foto: Promo/Laguna

Kao veliki ljubitelj biografskih romana kupio sam knjigu "Ja". Više mi liči na naslov autobiografije Mohameda Alija, ali nema veze. Ljudi Elton je kralj! "Raketmen" kako su ga nazvali je neviđeni ludak. Kakvu on biografiju ima. Šta taj sve nije strpo i trpo naprosto neverovatno da je živ! Koliko je bio u "patikama za trčanje", govori i podatak da se jedan Kit Ričards čudio kako je taj čovečuljak živ! Ne može da se prepriča, mora da se pročita Raketmenov život. Mora!

Čovek koji plače od smeha – Frederik Begbede (Booka)

Moj omiljeni francuski književnik nastavlja borbu sa odvratnostima 21. veka. Ovaj put je odlučio da secira "obavezni humor u službi političkih diktatura sa posebni osvrtom na debilitet medija". Zvuči kao naslov doktorata koji bih rado posedovao. I odbranio bih ga.

Foto: Promo/Booka

Mnogo godina mi je treblao da shvatim da imam brata blizanca na frankofanskom govornom području. I on poput mene prezire političku korektnost, nametanje iste vidi kao fašizam, kulturni je radikal, gradski šovinista ili kako god. Sve suprotno od pojedinca što država apostrofira kao prihvatljivo. Ako nastavi ovako smeši mu se podmostovlje Pariza. Ne trpe dvadesete godine dvadeset prvog veka ljude koji nisu u kalupu. Begbedeov roman je ručna bomba bačena na čelični neo-liberalni bunker. Ja to volim, kriv sam.

Divljaci – Don Vinslou (Laguna)

Ovaj roman definitivno nije još jedan tupavi junk američki proizvod, koji skreće pažnju sa svakodnevice i daje pojedincu privid načitanosti. Roman kritikuje sve tekovine modernog života, a pre svega konzumeristički način života, gde se tržni centri vide kao crkve, a modne kuće su poput svetaca.

Foto: Promo/Laguna

Na udaru autora su i aktuelna politika i porodica koja je zapala u krizu. Luda akcija, likovi i radnja. Upozoravam vas! Veoma jak jezik, seks i nasilje. Dakle, ovo je definitivno roman koji ispod očigledne površine krije snažnu kritiku prema trenutnom stanju u društvu. Samim tim mom srcu drag.

Glavom kroz zid – Zoran Predin (Vulkan)

Okej, ne mogu reći da sam fan "Gladnog Franca", ali svakako poštujem pojavu Zorana Predina. Pravdoljubiv je, gabaritan, znači čovek za svaku pohvalu. U knjizi "Glavom kroz zid" je sagledao našu stvarnost iz različitih uglova i podsetio nas da možemo ostati dosledni sebi, da ne smemo izgubiti veru u dobro, u ljubav, u ljude, ali i u umetnost, jer to su jedini stvarni mostovi među generacijama, narodima i vremenima. Trućanje, rekao bi neko. Ali nije. Baš zbog napomene o gabaritu autora s početka.

Foto: Promo/Vulkan

Životni kompromisi jesu neizbežni, ali ne moraju odseći krila onima koji su naučili da lete. Za takav podvig dovoljno je biti hrabar i odvažan kao Zoran Predin. Priče su mu čak i duhovite, što nije karakteristika momaka rođenih podno Triglava.

Galveston – Nik Picolato (Dereta)

U svakom od nas se krije pitanje kako će se okončati ovaj naš ovozemaljski krug. Šta bi bilo s nama da nam doktor saopšti da nam je ostalo još malo vremena? Ja znam. Skočio bih padobranom, to nikada nisam smeo. No, ja nisam tema, Nik Picolato je napisao roman prepun mračne atmosfere, ciničnih replika i egzistencijalne teskobe, uvažena kritika (ne naša, ona ne postoji, nego svetska) smatra ga vrhunskim primerom neonoara.

Foto: Promo/Dereta

Ovaj fascinantni roman je ekranizovan, ali film snimljen po njemu nije po kvalitetu ni blizu knjige. Junak po nadimku Kauboj je u centru maestralnog zapleta gde pršti sa svih strana. Naravno da je sve usmereno ka tome da je osoba rođena kao čovek uvek čovek. Nešto u stilu one naše stare umotvorine: Što kolevka zaljulja, to lopata zakopa. Dakle nema prostora za preispitivanje kada je frka. Instikt je primalni krik. Topla preporuka.

(Dušan Nedeljković, MSDSS)