"Nisam lepa, mada je moje telo privlačno": Otkrivena intimna pisma upućena Simon de Bovoar

Simon de Bovoar / Foto: Profimedia

Ne rađa se neko kao žena, već to postaje, smatrala je Simon de Bovoar. Koliko su ovaj stav feminističke ikone, koja se proslavila 1949. godine sa delom "Drugi pol", ali i njena "otvorena" ljubavna veza sa piscem i filozofom Žanom Polom Sartrom uticali na javnost, možda najbolje svedoče pisma koja je dobijala. A stiglo joj je oko 2.000 pisama, koje su joj iz čitavog sveta upućivali čitaoci, i Simon de Bovoar ih je sve sačuvala, piše Blic.

Preporučujemo

U pismima i žene i muškarci iz svih fela, od fabričkih radnika do doktora, otkrivaju književnici svoje najintimnije tajne, traže savet od nje, bilo da je u pitanju brak, ljubavna afera, abortus ili seksualna konfuzija...

- Ja sam, kako bi me nazvali, perverzna, lezbijka. Volim svoju prijateljicu već godinama. Da li biste mogli da mi pošaljete ime doktora koji bi mogao da me operiše i pretvori u muškarca - piše Simon jedna čitateljka iz Velike Britanije još 1962. čitavih pet godina pre nego što je homoseksualnost dekriminalizovana u toj zemlji.

Nekoliko godina ranije filozofkinji egzistencijalizma jedna francuska profesorka se poverava:

- Nikada nisam osetila niti ljubav, niti bilo kakvo osećanje. Nisam lepa, mada je moje telo privlačno. Ali, niko me nije ispunio žudnjom.

Pre nego što je u Britanija legalizovala abortus, jedna žena joj piše kako je "jaukala od očaja" nakon ilegalnog abortusa na "prljavom stolu".

Sva ta pisma pronašla je, kako piše "Gardijan", profesorka istorije na Univerzitetu Teksas Džudit Kofin u Nacionalnoj biblioteci Francuske u Parizu, dok je radila na naučnom radu o delu "Drugi pol".

- Ništa nije moglo da me pripremi za dramu koju sam otkrila. Izliv projekcija, identifikacije, očekivanja, razočarenja, strasti - sve sam to pronašla u ovim pismima - priča za britanski dnevnik Kofinova, koja je ovu arhivu nazvala "kulturnim artefaktima 20. veka".

Pronalazak ovih pisama i intimna veza koju je francuska spisateljica delila sa svojim čitaocima inspirisali su Džudit Kofin da napiše knjigu u koju je i uvrstila većinu tih pisama. Nazvala ju je Sex, Love and Letters: Writing Simone de Beauvoir, a biće objavljena 15. septembra.

Američka profesorka i autorka objašnjava da su javnost i čitalačka publika Simon de Bovoar videli istovremeno kao briljantnu intelektualku i rođaku po patnji sa, kako stoji u jednom pismu, "najčistijom hipersenzitivnošću". To je, kako smatra ova autorka, i razlog što su potpunom strancu bili spremni da otvore svoje duše. A naročito je fascinirana time što je gotovo trećina pisama spisateljici stiglo od muškaraca.

Foto: Wikipedia/Moshe Milner

Jedno pismo, primera radi, stiglo je od oca bliske prijateljice. Na čitavih deset strana on joj 1964. piše o "propalom životu", o svojoj mnogo mlađoj ljubavnici i neverovatnoj ljubomori kada je otkrio da ga ona vara.

Ta prijateljica, koja je još uvek živa, stupila je u kontakt sa Džudit Kofin i s njom podelila uzvratno pismo Simon de Bovoar od čak tri strane, u kome se nalaze i ove oštre reči spisateljice:

- Veoma sam bila zainteresovana tvojim pismom. Ali, pored toga što saosećam sa tobom, mislim da se veoma loše ponašaš. Ništa u tvojoj priči nije ni nalik mom paktu sa Sartrom. Prvo, mi smo tu, istih godina, a ti si 20 godina stariji od svoje ljubavnice…

Njena veza sa Sartrom i to što nikada nije pristala da se uda za njega, iako mu je bila odana do kraja, opčinilo je jednog čoveka, koji joj piše:

- Ti si nam uzor… ljubav bez sitničavosti, bez ljubomore.

Drugi joj se žale i na porodično nasilje, kada je to bila tabu tema, pa tako u jednom pismu stoji:

- Nisam nimalo srećna sa svojim suprugom. Veoma je osetljiv i jako nasilan.

Iako je Simon de Bovoar preminula 1986. u 78. godini, zanimljivo je da su njeni čitaoci i dalje nastavili da joj pišu. A, pisma i poruke nisu joj više slali, već ostavljali na njenom grobu u Parizu.

(Telegraf.rs)