Deset stvari koje vam bibliotekari neće reći (ali svaki bi čitalac trebalo da ih zna)

Bibliotekari nisu nimalo naivni / Foto: Andrea Piacquadio/Pexels

Šta se sme i ne sme u biblioteci, na šta su sve nailazili, kakve zablude ljudi imaju i po pitanju knjiga, a i njihovog posla, otkrili su bibliotekari za popularni magazin Reader's Digest.

Preporučujemo

I evo šta su rekli. Neke izjave će vas iznenaditi.

Niste knjigu vratili na vreme? Evo šta o tome kažu / Foto: Pixabay

1. Najpopularnija elektronska knjiga? "50 nijansi siva". Svi su hteli da je pročitaju, ali niko nije hteo da drugi znaju za to.

2. Ponekad preporučim knjige koje nisam pročitao. Nemam toliko vremena za čitanje kao što možda mislite, a postoje i žanrovi koji me ne interesuju. Ponekad preporučim nešto samo na osnovu recenzija.

3. Imate još pitanja koja se ne tiču knjiga? Pitajte. Možemo vam pomoći u vezi sa proverom prošlosti, istraživanja genealogije i sređivanju rezimea. Jednom je dečak došao sa perom i bio je vrlo srećan kada smo otkrili kojoj vrsti ptica pripada.

4. Kao što je Nil Gejmen rekao: "Gugl vam može ponuditi 100.000 odgovara. Bibliotekar vam može dati pravi". Veliki deo posla bibliotekara bio je pronalaženje informacija – sada je to uglavnom razvrstavanje bitnih od nebitnih činjenica.

5. Nikad ne znamo šta ćemo naći u kasetama za ostavljanje knjiga. Ponekad smo pronalazili igračke, smeće, odeću, cipele, hranu, kondome čak i pakovanje krofni. Jednom smo pronašli živog rakuna.

6. Što se tiče brisanja kazni, većina nas ima bezgraničnu moć. Ako postoji dobar razlog zašto kasnite sa vraćanjem knjige (recimo, član porodice vam je bio u bolnici) ili se posebno kajete, možemo ukloniti kaznu jednim klikom.

7. Iznerviramo se kada nam kažete: "Tvoj posao je tako lep, čitaš po ceo dan". Tu su i zaduživanje, razduživanje, arhiva, prateći programi, istraživanje, sortiranje...

8. Iznenadili biste se koliko ljudi koristi kreditne kartice da označe gde su stali. Drugi neočekivani izbori su: recepti za lekove, flasteri, fotografije, notesi, karte i novčanice.

9. Amerikanci starosne dobi od 16 do 29 podjednako posećuju biblioteke kao i stariji. Iznenađujuće, ljudi stariji od 65, prema izveštajima manje dolaze od mlađih ljudi.

10. Bio sam volonter i radio sam za neprofitne organizacije, ali ni na jednom poslu nisam osećao da pravim momentalnu promenu u ljudskim životima kao ovde. Bilo da razgovaram sa gospodinom od 95 godina, koji dolazi zato što je usamljen ili da predlažem knjigu detetu koje je opsednuto špijunima, volim kad sam u mogućnosti da pomažem ljudima na konkretan način.

Iako su ovo odgovori američkih bibliotekara, mnogi mogu da se primene i na naše. Ili bi barem trebalo.

Koji događaj iz biblioteke nikada nećete zaboraviti? Javite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)