Pisac je misteriozno nestao nakon što je završio knjigu: Zanimljive činjenice o noveli "Mali princ"
Priča Antoana de Sent Egziperija o susretu jednog pilota i malog princa sa druge planete oduševljava čitaoce širom sveta još od 1943. godine. Čak i ako „Malog princa“ znate napamet, nećete zažaliti ako pročitate nekoliko zanimljivosti o samoj noveli i njenom autoru, piše Mental Floss.
Sent Egziperi je znao „ponešto“ o padu aviona u pustinju
Kada je opisivao pad pripovedačevog aviona u Saharu na početku knjige, Egziperi je pisao o nečemu sa čim je imao iskustva. Iako je svetsku slavu stekao kao autor „Malog princa“, on je pre Drugog svetskog rata u Francuskoj bio poznat kao aristokrata koji je avionom prelazio poštanske rute za Afriku i Južnu Ameriku, a jedno vreme je čak radio i kao probni pilot. Prilikom pokušaja da postavi rekord u brzini prelaženja rute između Pariza i Sajgona, pisac se srušio u pustinju, dvestotinak kilometara od Kaira.
„Mala sirena“ je verovatno poslužila kao inspiracija za „Malog princa“
Iako se o stvarnom poreklu ideje za priču o malom princu još uvek raspravlja, jedna od široko prihvaćenih teorija je ona po kojoj je Sent Egziperija inspirisala bajka Hansa Kristijana Andersena. Početkom četrdesetih godina prošlog veka, pisac se smrtno dosađivao prilikom oporavka od povreda zadobijenih u raznim avionskim nesrećama. Kako bi ga oraspoložila, jedna prijateljica je odlučila da mu pročita bajku „Mala sirena“, što ga je navelo da razmišlja o pisanju bajke, prenosi Laguna.
Sent Egziperi je veliki broj dela napisao u toku dobrovoljnog izgnanstva u SAD
Sent Egziperi je bio pilot francuskog vazduhoplovstva sve do potpisivanja primirja između Francuske i Nemačke 1940. godine, nakon čega su francuske snage demobilisane. Pošto nije gajio simpatije prema Šarlu de Golu, predsedniku vlade Slobodne Francuske u izbeglištvu, odbio je da se pridruži britanskoj avijaciji i preselio se u Sjedinjene Države. Tamo je neuspešno apelovao na američku vladu da uđe u rat protiv Nemačke.
Piščeva supruga Konsuelo je verovatno bila inspiracija za prinčevu ružu
Odnos između Antoana i Konsuelo je bio buran. Najveći deo braka proveli su živeći odvojeno, ali ona je sve vreme bila njegova muza. Čuvao ju je i štitio baš kao i mali princ svoju ružu. Iako je princ na svom putovanju sretao druge ruže (u Sent Egziperijevom slučaju, druge žene), lisica ga podseća da je njegova ruža za njega jedinstvena jer „si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio“. Ovu teoriju dodatno potvrđuje naslov Konsueline autobiografije „Memoari ruže“.
Sent Egziperi je sam ilustrovao svoju knjigu
Autor jednostavnih akvarel ilustracija u „Malom princu“ bio je sam pisac. Sebe nije smatrao slikarom, ali celog života je voleo da crta i neprestano je skicirao male ljudske figure na komadićima papira.
Improvizovao je ilustrujući pojedine modele
Sent Egziperi nije imao pristup nekoj većoj menažeriji, pa je svoje ilustracije zasnovao na onome što je mogao da pronađe. Inspiraciju je pronalazio u vlastitom okruženju – prijateljeva pudla je postala ovca, a njegov kućni ljubimac bokser bio je model za tigra.
Jedan od glavnih junaka nije prikazan čitaocu
Zanimljivo je da pilot–narator i jedan od glavnih likova priče – nijednom nije prikazan u knjizi. Na izložbi organizovanoj 2014. godine u njujorškom muzeju Morgan posetiocima su predstavljeni mnogi Egziperijevi neobjavljeni crteži, među kojima je bio i onaj koji prikazuje pilota kako spava pored aviona.
„Možemo samo da spekulišemo zašto je odlučio da ukloni tu sliku. Ali se niej libio da izbaci sve što nije od suštinskog značaja za priču“, prokomentarisala je Kristin Nelson, kustos izložbe.
Orson Vels je želeo da uz pomoć Volta Diznija snimi adaptaciju novele
Vels je bio oduševljen pričom i čim je pročitao knjigu odlučio je da kupi filmska prava. Želeo je da radi sa Diznijem i zamolio ga je da rukovodi specijalnim efektima, ali dvojica genijalnih umetnika nisu uspeli da ostvare saradnju. Dizni je verovao da će ovaj projekat zaseniti njegove filmove i navodno je izleteo sa jednog sastanka vičući: „Ovde nema dovoljno mesta za dva genija!“
Original Velsovog scenarija takođe se našao na izložbi u Morganu.
Sent Egziperi je rukopis ostavio kod jednog prijatelja pre nego što je ponovo odjurio da se pridruži vojsci
Jedna od najpoznatijih knjiga svih vremena je u ruke izdavača stigla na krajnje neobičan način. Egziperi je jednostavno bacio izgužvanu kesu sa originalnim rukopisom i ilustracijana na sto kod prijatelja, i odjurio nazad u Francusku. Na 140 rukom ispisanih stranica nalazila se gomila precrtanih rečenica, nečitkih pasaža, mrlja od kafe i tragova cigareta.
Rukopis je ostavio kao poklon, rekavši: „Želeo bih da ti ostavim nešto sjajno, ali ovo je sve što imam.“
Sent Egziperi nije doživeo objavljivanje „Malog princa“ u svojoj otadžbini
„Mali princ“ je 1943. godine objavljen na francuskom i engleskom jeziku, ali samo u Sjedinjenim Državama. Zbog piščevih kontroverznih političkih stavova, njegove knjige nisu bile dobrodošle pod višijevskim režimom, a njegovo najpoznatije delo je u Francuskoj objavljeno tek nakon oslobođenja.
Pisac je misteriozno nestao nakon što je završio knjigu
Kada je knjiga objavljena u Francuskoj, za Egziperija se već godinu dana pretpostavljalo da je mrtav. Njegova smrt bila je misteriozna i fascinantna koliko i njegov život.
Po dolasku u Alžir, nekako je uspeo da se priključi vazduhoplovnim snagama Slobodne Francuske i ponovo mu se pružila prilika da leti, iako je njegovo fizičko i mentalno zdravlje predstavljalo nepoznanicu. Njegov avion je nestao tokom jedne izviđačke misije 1944. godine i od tada ga niko nije video. Ne zna se da li su ga oborili neprijateljski avioni ili je sam srušio avion izvodeći samoubilački manevar. Piščevo telo nikada nije pronađeno. Prvi trag koji nam je nešto rekao o njegovoj sudbini bila je identifikaciona narukvica koju je 1998. godine pronašao jedan ribar nedaleko od marsejske obale. Dve godine kasnije, jedan ronilac je otkrio ostatke njegovog aviona.
„Mali princ“ je preveden na više od 250 jezika
Egziperijeva knjiga je jedno od najčitanijih i najprevođenijih dela svetske književnosti. Često se koristi u školama kao pomagalo za učenje stranih jezika. Njen jednostavni stil čini je posebno pogodnom za prevođenje na manje poznate i ugrožene jezike. U Argentini je 2005. prevedena na starosedelački jezik Toba – radi se o velikoj počasti, budući da je do tada jedina knjiga prevedena na taj jezik bila Biblija.
(Telegraf.rs)
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.