Sovjetske knjige za decu koje su kršile pravila propagande

Foto-ilustracija: Pixabay

Nataliji Čelpanovoj je 1917. godine, kada je Ruska revolucija preokrenula zemlju, bilo 20 godina. Kao student umetnosti, upisala se na Višu umetničku i tehničku školu (takozvani VHUTEMAS – Высшие художественно-технические мастерские), državnu školu koja je bila poznata kao „Sovjetski Bauhaus“. Tu je učila od avangardnih umetnika čije su se ideje zasnivale na apstrakciji i ulozi umetnosti u društvenim pokretima, piše Atlas Obscura.

Preporučujemo

Kada je počela da se bavi ilustracijama za dečje knjige, primenjivala je sve ideale i postulate koje je naučila u školi – jednostavne geometrijske oblike, isečke, kolaže, uprošćene palete boja. U njenim ilustracijama za „Baba Jagu“ iz 1932. godine, šuma je prikazana pomoću uprošćenih borova u plavoj i crnoj boji, koji deluju kao da će iskočiti sa listova knjige. Na koricama je prikazano šest devojčica u kolu, sa crvenim, belim i braon kecaljama i maramama na glavi, piše Atlas Obscura.

Drugo vreme / Foto: Dmitri Lovetsky

Kada je Kristin Džejkobson, pomoćni kustos za savremene knjige i spise sa harvardske biblioteke Hoton zapazila ovu koricu, ostala je u čudu.

- Ova korica je prilično avangardna - tvrdi Džejkobsonova. Naime, u zlatno doba sovjetske dečje književnosti, koje je trajalo između dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, to nije bila neobična pojava. Dosta najnaprednije umetnosti završavalo je u knjigama za decu. Međutim, ova knjiga je klasična ruska bajka, u kojoj mlada devojka sreće Baba Jagu i njenu pokretnu kuću. Po pravilu, u takvoj književnosti nije bilo mesta za modernu umetnost.

- U njoj se nalaze antropomorfni prikazi flore i faune, magija i zle maćehe – sve one stvari koje nisu smele da se nađu u sovjetskim knjigama za decu - objašnjava Džejkobsonova.

Prvobitna sovjetska književna dela namenjena deci bile su priče usmerene na političke ciljeve, na propagandu koja je trebalo da usadi revolucionarne ideje u mlade umove. Posao Džejkobsonove se sastoji u širenju kolekcije biblioteke i da se očuvaju dela koja su u prošlosti zanemarena, bilo zbog toga što nisu dela autora zapadne Evrope ili što nisu dela muškaraca. Nedavno je uspela da nabavi primerke „Baba Jage“ i još jedne neobične knjige iz sovjetskog opusa književnosti za decu – „Od Moskve do Buhare“ (От Москвы до Бухары).

 

 

 

View this post on Instagram

#nathalieparain #babayaga #soviet #illustration #1930sA post shared by ARTS6F (@arts6f) on Nov 18, 2018 at 2:35am PST

Ove knjige, koje ujedinjuju tradicionalne aspekte ruske kulture sa sovjetskim i avangardnim idejama, ne uklapaju se u potpunosti sa opšteprihvaćenim narativom u vezi sa sovjetskom književnosti za decu. Ali očuvanje ovih knjiga, čije su autorke možda zanemarene, pruža novi pogled na ideju da je sovjetska književnost za decu bila savršen sklop propagande i umetnosti.

- Ono što se meni dopalo kod ovih knjiga jeste to što su delo autora za koje do tada nikada nisam čula - kaže Džejkobsonova. - Te knjige su zapravo stvorile žene. I činilo se da ruše mnoga pravila koja su prve sovjetske knjige za decu poštovala.

 

 

 

View this post on Instagram

TGIF #nathalieparain (détail) #babayagaA post shared by Pauline Langlois (@paulinella125) on Mar 22, 2019 at 8:15am PDT

Tokom prvih godina od formiranja Sovjetskog Saveza, autori i ilustratori nadojeni revolucionarnim idejama reinterpretirali su knjiženost za decu i upustili se u viševekovni zadatak oblikovanja mladih umova posredstvom jednostavnih priča i živopisnih slika. Na jednom od čuvenih postera prikazan je Lenjin raširenih ruku, pozivajući narod sloganom: „Dajte nam nove knjige za decu“. Baba Jaga, aveti, kraljevi i kraljice su ispali iz priče, a zamenili su ih avioni, parade i ratarstvo. Ove nove knjige za decu su se oslanjale na apstraktne, avangardne ilustracije i lako ih je prepoznati – poput postera iz sovjetskog perioda – kao nuspojave određenog, specifičnog lokaliteta, doba i ideologije.

Iako je revolucija omogućila nove prilike za žene, knjige za decu su i dalje uglavnom pisali i ilustrovali muškarci. U kratkom vremenskom periodu, umetnici i književnici – od kojih je najpoznatija saradnja Vladimira Ljebedeva i Samuila Maršaka – popločali su put kreativnosti i inovacijama, tokom perioda „teških odnosa između politike i umetnosti“, kako navodi Sara Pankenir Veld, stručnjak za slavistiku sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, u svom radu na temu ruskih avangardnih slikovnica.

 

 

 

View this post on Instagram

Attention pépite! Hier j ai eu la chance de voir en exposition au salon du livre et de la presse jeunesse de Montreuil les originaux de « Baba Yaga » illustré par Nathalie Parain pour Père Castor. Originals not print! #nathalieparain #originaux #perecastor #originalsA post shared by Oh-Les-Beaux-Dessins (@ohlesbeaux) on Dec 2, 2018 at 1:18am PST

Međutim, taj okvir slobode bio je kratkog maha zato što je pritisak propagande preovladao.

- Svaka žena koja se priključila avangardnim projektima ilustrovanja knjiga za decu, nakon što je uspostavljen, ne bi imala dosta vremena da ostvari značajan i primetan doprinos, pre nego što je ta sloboda zamrla - piše Veldova.

Ali knjige koje je biblioteka Hoton nabavila otkrivaju još jedan, zaturen i zaboravljen, pravac vezan za istorijat sovjetske književnosti za decu. Čelpanova se udala za francuskog filozofa i time preuzela njegovo prezime Paran. Preselila se u Francusku i održavala kontakte sa najuticajnijim ruskim avangardnim umetnicima tog doba.

"Some of the most cutting-edge art could be found in children’s books" - @internetstine of Houghton Library in a recent interview with @atlasobscura's Sarah Laskow. https://t.co/OeRxSHGIEL 📷:Nathalie Parain's 𝐵𝒶𝒷𝒶-𝒴𝒶𝑔𝒶 courtesy of @houghtonlib. @slaskow pic.twitter.com/28JvJPgYan— Harvard Library (@HarvardLibrary) November 30, 2018

Imajući u vidu da je radove objavljivala u Parizu, imala je veću slobodu da bira teme, nego njene kolege u domovini. Poput ostalih ruskih ilustratora, birala je avangardne prikaze za priče koje je ilustrovala. Međutim, ignorisala je pravilo koje je Lenjinov slogan diktirao i primenila sopstvena estetska načela na klasičnu bajku, audirajući na to kako prošlost naroda može biti povezana sa njegovom sadašnjošću.

Aleksandra Petrova i simboli budućnosti koja još nije ispunjena

Autorka crteža "Od Moskve do Buhare", Aleksandra Petrova, imala je drugačiju priču.

- Ona nije bila avangardana. Tadašnji milje ju je odobravao - kaže Džejkobsonova.

We’re developing our collection of early Soviet children’s books designed by avant garde luminaries. I am particularly thrilled with these two books, Baba Yaga and From Moscow to Bukhara, bc the illustrations are by two women artists: Natalia Parain & Alexandra Petrova #newaqc pic.twitter.com/IVW6SVzZVI— Christine Jacobson (@internetstine) October 1, 2018

Petrova je, na primer, bila unajmljena da oslika moskovski metro, što je i učinila - u stilu sovjetskog realizma.

Ali knjige za decu su te u kojima je Petrova napravila iskorak. U njenim ilustracijama se može videti uticaj avangardnih umetnika, koristeći se svedenim bojama i smelim, oštrim, pojednostavljenim oblicima. Međutim, osim toga, odstupala je i od uobičajenih novokomponovanih tema kojima su se sovjetske knjige za decu bavile. Većina avangardnih knjiga za decu prikazivale su figure i oblike na praznoj pozadini: kao simbol budućnosti koja još nije ispunjena. I izbegavalo se da se u knjigama prikazuju prizori iz svakodnevnog života, s obzirom na to da se stvarni život nije u potpunosti poklapao sa savršenim svetom koji je komunistička ideologija obećavala.

Međutim, Petrova je rizikovala i prikazala scene iz svakodnevnog života Uzbekistanaca, kako bi ukazala na to kako je sovjetski uticaj promenio način života. Na njenim ilustracijama se nalaze škole, vozovi i džamija na kojoj se nalazi tabla sa natpisom "Muzej", i premda nije preterano antirevolucionarna, knjiga otkriva kako se Sovjetski Savez prema nekim svojim pokrajinama odnosio po kolonijalističkim principima.

- Što više zalazimo u sovjetsku književnost za decu, to otkrivamo sve više pobunjenički nastrojenih umetnika koji su stvarali izuzetne stvari a pritom kršili pravila - navodi Džejkobsonova.

Često se Sovjetski savez Rusije posmatra kao monolitna država koja je kontrolisala sve ljudske poduhvate. U tome svakako leži deo istine. Nije prošlo mnogo vremena kada su Maršak i Ljebedev, najslavniji saradnici ovog doba, morali da pokleknu pod pritiskom i napuste svoje najsmelije i najkreativnije impulse. Ali istorija i ljudi su previše složeni. U tome leži zadatak kojima biblioteke treba da se bave – da otkriju i sačuvaju kulturno blago koje će pomoći da se razotkrije šira slika toga kako su ljudi nekada razmišljali i izražavali svet oko sebe.

(Telegraf.rs)