"U sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća!" Nostalgična pesma o Jugoslaviji neponovljivog diplomate

Miloš Crnjanski / Foto: Narodna biblioteka Srbije

Miloš Crnjanski je ređe pisao poeziju od, recimo, pripovedaka, eseja, putopisa, romana, ali ono što je zapisao - ovekovečio je za sva vremena.

Preporučujemo

Budući da je dobar deo života proveo van domovine, nema sumnje da je Crnjanskog često obuzimao osećaj nostalgije, često pišući o srpskom i jugoslovenskom narodu, njegovim brigama, manama i vrlinama.

Rođen je u Čongradu, u Austrougarskoj, a živeo je i u Beču, Rimu, Berlinu, Londonu... U Beograd se vratio 1965. godine i primarno stanovao u hotelu Ekscelsior u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života, on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao kao kroz suze ljudski smeh.

Nostalgija odiše i njegovom pesmom "Jugoslavija"...

Nijedna čaša što se pije,

nijedna trobojka što se vije,

naša nije.

Zdravo da si mi Zagorče crni,

lukavi, zloslutni, tvrdoglavi,

ja te volim.

Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka,

svakog ću brata, što zaseo čeka,

da prebolim.

Zdravo, svi, redom, gustih obrva,

mutna oka, tužnih pesama,

strašna braća.

Ista je naša psovka prva,

nož i devojka nasred sela

i stid domaća.

Zdravo, naše obesne žene!

Istom su suzom, bolom i strašću

košulje i svadbe nam izvezene.

A svetkovina što vino pije,

slave i crkve što nas se tiču?

Suza sa oka još kanula nije,

još telali mesto mrtvih viču.

Zdravo, na domu mrki pogledi,

mržnja i svađa.

Zdravo, u sramu, pokoru, bedi,

braća smo, braća!

(Telegraf.rs)