Malo je falilo da ne ugledaju svetlost dana: 6 popularnih knjiga koje su nastajale duže od 10 godina

Ijan Holm kao hobit Bilbo Bagins u filmu "Gospodar prstenova" / Printskrin: YT/EgalmothOfGondolin01

Svaki pisac dobro zna da nije nimalo lako završiti jedno umetničko delo. Bez obzira na to da li radite na kratkoj formi ili romanu epskih razmera, potrebno je uložiti mnogo vremena i truda kako bi se određena priča na odgovarajući način privela kraju, piše Bookstr.

Preporučujemo

Slavnom Džejmsu Džojsu je, recimo, bilo potrebno 17 godina da završi „Fineganovo bdenje“. Sedamnaest godina. Možda vam taj podatak deluje šokantno, ali ovde se nikako ne radi o izolovanom slučaju.

Predstavljamo vam nekoliko književnih dela kod kojih je između prvog slova na papiru i objavljivanja konačne verzije prošla bar jedna decenija:

Fineganovo bdenje, Džejms Džojs – 17 godina

U pauzama pisanja eksplicitnih pisama supruzi Nori i uživanja u plodovima uspeha „Uliksa“, Džejmsu Džojsu je nekako polazilo za rukom da s vremena na vreme pronađe slobodan trenutak za rad na novom književnom projektu. Proces nastanka „Fineganovog bdenja“ trajao je punih 17 godina. Knjiga je objavljena samo dve godine pred piščevu smrt, prenosi Laguna.

S obzirom na njenu složenost, specifičnost jezika kojim je napisana i izobilje aluzija, nije ni čudo što je Džojsu trebalo toliko vremena da je završi. Priča se da je i sam predviđao da će čitaocima za savladavanje njegove knjige biti potrebno bar onoliko vremena koliko je njemu trebalo da je napiše. Čini se da je bio u pravu. Dužina i kompleksnost romana čine ga jednim od onih remek-dela koja čitaocima zadaju najviše glavobolje.

Gospodar prstenova, Dž. R. R. Tolkin – između 12 i 17 godina

Iako je tačan broj još uvek nepoznat, većina učesnika u raspravama o različitim aspektima Tolkinovog opusa slaže se da mu je bilo potrebno bar 12 godina da privede kraju pisanje ove kultne trilogije. Na serijalu je različitim intenzitetom radio u periodu između 1937. i 1949. godine, obavljajući istovremeno posao predavača na univerzitetu u Kembridžu. Iako je put od početne ideje do objavljivanja bio dug, uspeh knjige bio je dokaz da se uloženo vreme isplatilo.

Iz filma "Gospodar prstenova" / Printskrin: Youtube/Movieclips

Jadnici, Viktor Igo – između 12 i 17 godina

Iako se danas ne može sa sigurnošću tvrditi koliko je tačno vremena bilo potrebno Igou da završi „Jadnike“, jedino je sigurno: proces je trajao neočekivano dugo. Igo je roman navodno počeo da piše 1845. godine, ali ga je u jednom periodu zapostavio zbog političkih prilika u Francuskoj i privremenog egzila. S vremenom je ipak nastavio da piše, a konačna verzija je svetlo dana ugledala 1862. godine.

Prohujalo sa vihorom, Margaret Mičel – 10 godina

Margaret Mičel je na ovom klasiku američke književnosti počela da radi tokom dugog oporavka od povrede skočnog zgloba i iznenađujući podatak je to da autorka prvobitno nije imala nameru da ga objavi. Njena odluka da ga ponudi izdavačima bila je odgovor na reči jednog od njenih prijatelja koji je navodno zajedljivo prokomentarisao: „Zamisli, ti da napišeš knjigu!“. Uspeh knjige zapušio je usta nevernom Tomi.

Heti Mekdanijel, Olivija de Havilend i Vivijen Li u filmu "Prohujalo sa vihorom" / Foto: Wikimedia/MGM

Lovac u žitu, Dž. D. Selindžer – 10 godina

Iako je ovde reč Selindžerovom jedinom romanu i prilično kratkoj knjizi, između trenutka kada je počeo da piše „Lovca u žitu“ i dana njegovog objavljivanja proteklo je punih deset godina. Roman je postao jedna od najčitanijih i najzabranjivanijih knjiga svih vremena. Iako je doživeo veliki uspeh, Selindžer nije dobro podneo kritike koje su usledile nakon objavljivanja „Lovca“ i navodno je do kraja života žalio što ga je uopšte i napisao.

Kratak i čudesan život Oskara Vaoa, Hunot Dijaz – 10 godina

Pošto je punih pet godina svakodnevno radio na „Kratkom i čudesnom životu Oskara Vaoa“, Dijaz se u jednom trenutku suočio sa ozbiljnom kreativnom blokadom i odlučio da napusti rukopis. Nešto kasnije se vratio romanu i završavao ga narednih pet godina.

(Telegraf.rs)