Pesma srpskog velikana koja idealno oslikava ovaj tmuran dan: Da li se u njoj pronalazite?

Jovan Dučić / Foto: Wikimedia

Pesma Jovana Dučića, pod nazivom "Dosada", za pojedine bi mogla oslikati aktuelni period koji je zadesio ceo svet.

Preporučujemo

Objavljena je 1929. godine, u zbirci "Pesme sunca", u ciklusu "Duša i noć", a ovako je Dučić govorio o dosadi...

- Jedna porazna stvar za čovekov karakter, to je dosada. Dosada zbog starog i svakidašnjeg, možda dublja nego čežnja za novim i boljim. Uvek sam išao na putovanje više zbog toga da ostavim dotadašnju sredinu nego i da bih video i da bih upoznao neku novu.

Dosada, to znači biti samom sebi nedovoljan; to je i osećanje odvojenosti od svakoga i svačega koje postane isključenjem iz života. Sa porastom dosade, čovek se najzad oseti kao i da je ceo život stao protiv njega. Stoga ovo osećanje postane neprijateljem čovekovog mira i akcije.

Nema leka protiv dosade ako se ona jednom u čoveku nastani kao kod svoje kuće. Ona izopači čovekov duh ubijajući njegovu veselost i ljubav za život. Najdublje su dosade baš kod onih ljudi koji imaju načina da dosadu izbegnu uživanjem i bljeskom, zaboravljanjem i veseljem. Dosada ne dolazi od prezasićenosti i monotonije, nego je dosada jedna obolelost duše - istakao je književnik.

Dosada - Jovan Dučić

Celo posle podne na mom pragu sedi

Dosada, i gleda nalakćena mene.

Oči su joj mutne, čelične, studene,

A usne zamrzle i obrazi bledi.

-

Ne čuje se nikad da pomuti dahom

Ni trenut tišine za to celo doba.

Dan umire mirno: a moja je soba

Ispunjena čudnim slutnjama i strahom.

-

I nemo i sporo osluškuje tada

Neku tamnu jesen u duši, gde tako

Dan gasne bez tuge, bez svesti, polako…

I čujem, u meni list za listom pada.

(Telegraf.rs)