Handke se uželeo Srbije: Tužan je Pariz, u julu ću piti vino kraj Morave
- Hteo bih da vidim Dunav i Moravu. Onako, samo da sedim i gledam u reku. I da popijem čašu srpskog vina.
Tako, o svojom namerama i stremljenjima, ovih dana govori nobelovac Peter Handke. Svi su izgledi da će želja uskoro da mu se ostvari. Vanredne mere polako popuštaju. S velikim nadama očekuje se odluka da se od sredine juna ponovo otvore evropske granice. Taman da se briselska odluka poklopi s piščevim planovima, pišu "Novosti".
- Mislim da odem malo do Srbije, krajem juna, možda, ili početkom jula. Put će mi organizovati prijatelji - otkriva Handke.
I malo viših misli i uzvišenih varijacija na istu temu.
- Hteo bih da budem drugde, ali ne i da putujem!
Pa ipak, lepo je putovati. Zasada, najlakše je kroz Evropu autobusom. I najduže. Avioni se još nećkaju.
- Moji prijatelji iz Salcburga u Beograd idu baš drumom. Voleo bih i ja. Ali, stigle su me godine. Dug je to put.
Avionom će.
Kolima je zanimljivo. Uzbudljivo je kad promiču predeli, a destinacija se lagano približava. Cilj se polako materijalizuje. Čim se uđe u Sloveniju njegovog porekla, sve već postaje domaće. Miris bivše Jugoslavije.
- Lepo rečeno!
Do sada, otkako nas je zaključala pošast korone, uspeo je da otputuje samo do petnaest kilometara udaljenog Pariza. S maskom, u prevozu.
- Otišao sam pre neki dan, prvi put posle dva meseca. Tužan je Pariz. Stigao sam oko osam sati uveče. Nigde nije moglo da se ode. Čak su i parkovi bili zatvoreni, a klupe nedostupne. Razočaravajuće je sve to.
Svi su u pariskom regionu i dalje pod posebnim režimom. Virus zuji oko nas. Parkovi su otključani tek ovog vikenda, terase restorana biće otvorene u utorak. Prestonica se usporeno budi.
- Ovde u Šavilu možemo bar da odemo do šume - pogledala ga je zvezda Danica u njegovim redovnim aktivnostima.
Kad vas Handke pita kako ste, a vi odgovorite dobro, može da vas iznenadi pitanjem da mu objasnite zbog čega ste dobro. Zaista, kako smo?
- Dobro sam - objašnjava precizno Handke svoje stanje. - Gledam laste na nebu.
I odmah pita:
- Kako se kažu laste na srpskom?
Pa se brže-bolje seti, i sam odgovori na svoje pitanje:
- Lastavice!
Seća se, još, slovenačkog.
Ne može se razgovor voditi od umilnog ptičjeg poja.
- To su kosovi. Mnogo ih ovde ima.
Milopojem nadjačavaju i reč nobelovca.
- Kakvu graju prave ove ptice! - radostan je u svom rajskom okruženju.
To je, zasada, vrhunac koji može da se dobije od ovozemaljskog života.
- Vraćam se lenčarenju!
Nije ova korona ni za olovku.
- Ne želim da nalazim pribežište u pisanju. Pisanje, ipak, mora da bude potreba koja dolazi iznutra.
Lepo je sresti se. Ali, nekom drugom prilikom. Distanca je i dalje glavna reč u savremenom pariskom rečniku. Ta čaša vina, biće, ipak u Beogradu.
- Slavićemo bez prestanka!
Do skorog viđenja, na srpskom.
Video: Branio je Srbe pred celim svetom, a sad je osvojio Nobelovu nagradu
(Telegraf.rs)
Video: Srbijavoz preporučuje putnicima da karte kupuju putem mobilne aplikacije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Cava
PETER,ljudina,vraca veru i nadu u ljudskost,cast,veru,slobodu,preporucujem,ti rakiju,cacanku,okolina uza,ziveo!
Podelite komentar
Made in ...
Samo izvol' te. Dobrodosli ste
Podelite komentar
zubac
"Golmanov strah od penala" odlicna knjiga , takodje vrlo zabavna.
Podelite komentar