"Smrt je samo mana u očima sveta": Neposredno pre nego što je umro naš pesnik je zapisao ove stihove

Pesnik, prozaista i aforističar Miljenko Žuborski, preminuo je 17. marta u Beogradu u 82. godini, ostavivši iza sebe više od 20 knjiga humora i satire.

Njegova proza, kao i stihovi koje je naročito da govori i tumači u svojim kabaretskim predstavama voleo Ljuba Moljac, terali su ljude na smeh i razmišljanje.

Preporučujemo

Žuborski je pisao sve do samog kraja, a kako kaže je za Telegraf.rs rekla njegova ćerka Marta, neposredno pre nego što je umro, izdvojio je i dopisao nekoliko stihova koje joj je potom izdiktirao.

Marta je našoj redakciji poslala pesmu svoga oca, poslednju koju je napisao u životu.

BIO SAM MRTAV CELOGA ŽIVOTA

jer

NISAM LUD DA BUDEM PAMETAN

Nadgrobnik nekad:

Bio sam mrtav

celoga života

zbog čega me je

tresla sramota

Pomalo sam mrtav

ali to ne smeta

smrt je samo mana

u očima sveta

/1960/

Nadgrobnik sad:

Dođoše onda

takva vremena

da lude pametna

pogodi smena

Polumrtav ležim

u podrumskom ćošku

spaliće me

o državnom trošku

/2020/

Svirala u nebo

moja frula trula

a noć bila gluva

pa je nije cula

/1970/

Pesmu od tišine

zapevaće mutav

ko ranije umre

biće duže mrtav

/1980/

Mrtvi su van

životne opasnosti...

...Kome je težak život

biće mu laka zemlja...

...Beskraj je savez

ujedinjenih rupa...

...Ko ima obavezu na let,

ima pravo na pad...

Primetićes da si i sam, eno,

mrtav stalno, a živ privremeno...

Sad i ja vidim

svakoga jutra

da juče danas

postaje sutra

Dani nas mudri

ovako uče

naksutra sutra

će biti juče

/1980/

Kupaju me mrtvog

rođaci i plaču

stanju trupa moga

ljuto zavideći

A ja smešeći se

sanjam ilovaču

među stvari vraćen

prvobitnoj sreći

/1960/

Braćo moja o grobari

neumorni strvinari

na kljunove dobre sprave

navucite zaborave

Sa života kad se zbriše

i sva štroka kad se skine

ne ostane ništa više

sem čistoće i praznine

(Telegraf.rs)