Boemi su u Beogradu spajali dan i noć: Kako je Tin Ujević bio glavna nagrada u novogodšnjoj lutriji

Tin Ujević, najveći hrvatski pesnik dvadesetog veka, dugo je godina tokom međuratnog perioda boemski živeo u Beogradu, ne izbijajući iz kafana, posebno iz „Moskve“ i Skadarlije. Foto: Wikipedia/Kaiser87

Augustin Tin Ujević bio je jedan od najvećih hrvatskih i jugoslovenskih pesnika. Rođeni Dalmatinac iz Vrgorca. Školovanje ga je vodilo od Makarske, Splita, Zagreba, Pariza, kažu da je i u Beogradu studirao na Filozofskom fakultetu. Jedan deo života proveo je u prestonici, preciznije u Skadarliji gde je obilazio kafane, a i živeo. Kasnije je na temeljima kuće gde je stanovao podignut restoran "Ima dana".

Preporučujemo

A njegovi beogradski dani, bolje reći godine, prolazile su u boemštini, po kafanama već pomenute Skadarlije, mada bi ponekad skrenuo i do "Moskve". Za Beograd ostaje vezan do 1929. godine. Stiče veliki broj prijatelja i poštovalaca, ali i onih drugih kojima je smetao njegov "oštar" pesnički jezik. Tokom boravka u prestonici objavljuje zbirke pesama "Lelek sebra" i "Kolajna". Potpisuje ih sa pseudonimom Tin, piše 011 info.

Tin Ujević izlazi iz zagrebačkog bifea „Blato“, današnjeg „Tip-topa“. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Nostalgija svjetlosti, Matica hrvatska/Kaiser87

Boemski kralj Skadarlije

Druženja po prestoničkim kafanama sa srpskim piscima i istomišljenicima, prožeta alkoholom, bila su burna, kako za društvo za kafanskim stolom, tako i za prisutne goste koji su ih slušali. Nekonvencionalan u ponašanju, a pogotovo u rečima, često je sablažnjavao "čuvare pristojnosti i društvenog morala". Taj i takav Tin Ujević našao se u ulozi glavne premije na novogodišnjoj tomboli 13. januara 1927. godine, u vreme kada se Srpska pravoslavna Nova godina daleko snažnije dočekivala od ove oficijelne, kalendarske. A ti dočeci bili su i neiscrpne teme prestoničke štampe.

Tako "Politika" tog vremena pod naslovom: "Večeras će Beograđani imati prilike da dočekaju još jednu 1927. godinu", prenosi prednovogodišnju atmosferu u prestonici i marketinšku "boru" hotelijera i kafedžija u privlačenju gostiju. Grad je bio oblepljen plakatima, novine oglasima u kojima se preporučuju mnogobrojni ugostiteljski objekti i programi u kojima se organizuje doček Nove godine.

- Mame vas vlasnici kafana, barova i drugih zabavišta, na sve moguće načine. Jedan vam preporučuje odlično staro vino, drugi prvoklasnu muziku, a treći prave gurmanske kobasice; mame vas tako bezdušno da prosto ni sami niste u stanju da znate gde ćete večeras početi, a gde završiti doček pravoslavne Nove godine.

Uz sugestiju da se i u poslednjem trenutku može izabrati mesto dočeka, "Politika" sugeriše da bi ipak bilo šteta uopšte nigde ne izaći. Pogotovo u ruske i tipične beogradske lokale, jer se čeka pravoslavna Nova godina, pa je za očekivati da je pripremljen i takav štimung za "najluđu" noć. Uz balalajke i ruske pesme koje "diraju" u dušu, roštilja i rujnog vina, zabava je zagarantovana. Ove tradicionalne kafane upoređuju sa sjajno osvetljenim lokalima sa uglačanim parketima i sa velikim dvoranama kojima odjekuje džez.

Posebno se naglašava očekivanja "obilne" posete starih srpskih kafana na Dorćolu i Čuburi, a pre svega u Skadarliji. A boemska Skadarlija uvek se trudila da odskoči u odnose na druge, da ponudi nešto novo i neobično o čemu se će se nadugačko i naširoko pisati i govoriti, ne samo u vreme praznovanja, već i mnoge dane nakon najveselije noći.

Tin Ujević na fotografiji nastaloj oko 1940. godine, kada se iz Splita preselio u Zagreb, nakon što je prethodno veći deo međuratnog perioda proveo u Beogradu i Sarajevu. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Nostalgija svjetlosti, Matica hrvatska/Kaiser87

"Bums Keler" - mesto gde su beogradski boemi spajali dane i noći

Čuvena boemska kafana, koja je ime dobila po vlasniku Nemcu Bumsu i reči iz nemačkog jezika keler – podrum, bilo je mesto okupljanja "okorelih" skadarlijskih boema, koje je predvodio Tin Ujević, kralj skadarliskih boema. Poseban specijalitet kuće bili su ćevapćići koje je probala i slavna Džozefina Beker.

A običaj je, koji se u nekim objektima održao i do današnjih dana, da se organizuje novogodišnja lutrija. Upravo u "Bums Keleru" dosetili su se da prirede lutriju. I to ne bilo koju. Daleko od uobičajenih ili manje uobičajenih nagrada za to vreme i za razliku od one koje su uobičajne u luksuznim lokalima centra, gde se na lutriji moglo dobiti pečeno ili živo prase ili zlatnici "upakovani" u krofne.

U novinama se ističe da će u Bums Keleru "lutrijski zgoditak biti, ni manje ni više, nego glavom naš pesnik dobropoznati beogradski boem – Tin Ujević. Da, gospođe i gospodo, ako vas posluži sreća moći ćete večeras na lutriji kod Pere "Bumsa" dobiti nedostižnog Tina".

I u duhu prednovogodišnjeg raspoleženja i glavne lutrijske premije, navodi se šta u suštini zanči osvajanje glavnog lutrijskog zgoditka: 

- Dobiti ga večeras to znači dobiti pravo da ga cele noći vodite sa sobom, da uživate u njegovoj duhovitosti i da se čudite njegovom apetitu i u jelu i u piću. Samo što postoji opasnost, ako se Tin raspoloži, onako kako to samo on ume, da sa njim zajedno osvanete u kakvoj kapiji ili pod nekim drvetom Topčiderskog parka. Zato dobro pazite da vam ovaj zgodi ne presedne.

Lokala "Bums Kelera" nema više, srušen je neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Ostala su samo sećanja na te "lude" dvadesete godine prošlog veka i nezaboravnog skadarlijskog kralja boema, Tin Ujevića...

(Telegraf.rs)