Umrlica Lenke Dunđerski (25): Porodica nije ni slutila šta će se desiti nakon devojčine smrti

Umrlica Lenke Dunđerski / Foto: Istorijski zabavnik

"Večna joj uspomena među nami" napisali su roditelji i sestre Lenke Dunđerski na njenoj umrlici, kojom su 1895. godine obavestili rodbinu i prijatelje da je nesrećna devojka preminula. Imala je samo 25 godina.

Preporučujemo

Nisu tada mogli ni da slute da će uspomena na Lenku zaista biti večna, i to ne samo u njihovoj porodici, već i među celim srpskim narodom. Prošlo je više od veka od njene smrti, a Lenka je i dalje simbol neprolazne ljubavi, koja daje smisao životu i stvaralaštvu, ljubavi koja ne može da se ostvari u ovom svetu, jer nije od njega.

Lenka Dunđerski / Izvor: Wikipedia

Lenka Dunđerski, večna muza Laze Kostića, vila iz jedne od najlepših pesama srpske književnosti - "Santa Maria dela Salute".

Neki su još tada pričali da se Lenka možda i ubila nakon što je Kostić, uplašen njenom mladošću i ljubavlju, pobegao od svojih osećanja.

Stanislav Vinaver navodi u svojoj knjizi Zanosi i prkosi Laze Kostića šta je o Lenki Dunđerski pisao Svetislav Stefanović.

- Mlada i lepa kći Dunđerskoga trebalo je da se uda za nekog bogataša; naprasno se razbolela i umrla. Iz mog dečačkog doba u Novom Sadu sećam se da se govorilo da se otrovala jer se nije htela udati za namenjenog joj mladoženju. Posle sam slušao i verzije o njenom prijateljstvu i simpatijama i o njegovoj poznoj više no prijateljskoj ljubavi za nju... Jednom, prilikom jednog od naših sastanaka u Beču ... Kostić mi je pričao o tom svom poznom platonizmu. Sećam se da mi je govorio o jednoj sceni kada je gospođica L. D, imajući da se reši na brak, na njegovo bolno iznenađenje, izjavila da bi se mogla udati samo za čoveka takvog kakav je on. Ta ga je ispovest bila nagnala da se ukloni iz kuće, a njena naprasna smrt učinila je kraj celoj istoriji i dala inspiraciju njegovoj poslednjoj pesmi "Santa Maria della Salute".

Laza Kostić / Foto: Wikipedia/Materialscientist

Drugi hroničari ovog doba ipak ne veruju da je Lenka, na svoj rođendan, a nedugo nakon što se Kostić oženio drugom, poklekla pred mladalačkom tugom i sebi oduzela život. Tim pre što se u Lazinoj pesmi ona projavljuje kao nešto sveto, mistično, blisko anđelima i svecima, blisko Bogorodici i Danteovoj Beatriči, što u hrišćanskoj tradiciji ne mogu da budu samoubice.

Pročitajte danas još jednom ovu pesmu i uverite se u večnost kulta Lenke Dunđerski.

"Santa Maria della Salute"

Oprosti, majko sveta, oprosti,

što naših gora požalih bor,

na kom se, ustuk svakoje zlosti,

blaženoj tebi podiže dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

što ti zemaljski sagreši stvor:

Kajan ti ljubim prečiste skute,

Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,

svodova tvojih postati stub,

nego grejući svetsku grehotu

u pepo spalit srce i lub;

tonut o brodu, trnut u plotu,

đavolu jelu a vragu dub?

Zar nije lepše vekovat u te,

Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strado,

mnoge sam grehe pokajo ja;

sve što je srce snivalo mlado,

sve je to jave slomio ma';

za čim sam čezno, čemu se nado,

sve je to davno pepo i pra',

na ugod živu pakosti žute,

Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al opet neću nikoga klet;

šta god je muke na mene bilo,

da nikog za to ne krivi svet:

Jer, što je duši lomilo krilo,

te joj u jeku dušilo let,

sve je to s ove glave, sa lude,

Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,

lepše je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divna mi svanu,

ko pesma slavlja u zorin svit;

svaku mi mahom zaleči ranu,

al težoj rani nastade brid:

Što ću od milja, od muke ljute,

Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu

nikad još takav ne sinu gled;

tim bi, što iz tog pogleda kresnu,

svih vasiona stopila led,

sve mi to nudi za čim god čeznu',

jade pa slade, čemer pa med,

svu svoju dušu, sve svoje žude,

– svu večnost za te, divni trenute! –

Santa Maria della Salute

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu života,

ta zlatna voćka što sad tek zre?

Oh, slatka voćko tantalska roda,

što nisi meni sazrela pre?

Oprosti moje grešne zalute,

Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,

mozak i srce, pamet i slast,

dugo su bojak strahovit bile,

ko besni oluj i stari hrast;

napokon sile sustaše mile,

vijugav mozak održa vlast,

razlog i zapon pameti hude,

Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',

utekoh mudro od sreće, lud,

utekoh od nje – a ona svisnu.

Pomrča sunce, večita stud,

gasnuše zvezde, raj u plač briznu,

smak sveta nasta i strašni sud –

O, svetski slome, o strašni sude,

Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,

spomen je njezin sveti mi hram,

kad mi se ona odonud javi,

ko da se bog mi pojavi sam:

U duši bola led mi se kravi,

kroz nju sad vidim, od nje sve znam

zašto se mudrački mozgovi mute,

Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi želja navreli roj,

ona mi dođe kad njojzi gove,

tajne su sile sluškinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute,

Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,

samo što nije briga i rad,

sve su miline, al nežežene,

strast nam se bliži u rajski hlad;

starija ona sad je od mene,

tamo ću biti dosta joj mlad,

gde svih vremena razlike ćute,

Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,

tih sastanaka večiti trag,

to se ne piše, to se ne poje,

samo što dušom probije zrak.

To razumemo samo nas dvoje,

to je u raju prinovak drag,

to tek u zanosu proroci slute,

Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava

o tog života hridovit kraj,

najlepši san mi postaće java,

moj ropac njeno: “Evo me, naj!”

Iz ništavila u slavu slava,

iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve će se želje tu da probude,

dušine žice sve da progude,

zadivićemo svetske kolute,

bogove silne, kamoli ljude,

zvezdama ćemo pomerit pute,

suncima zasut seljenske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline dusi polude,

Santa Maria della Salute

(Telegraf.rs)