"O tužne, tužne behu sene, na duši mi zbog jedne žene": Poezija koju su inspirisale prostitutke
Pol Verlen je ostao, bar naizgled, izvan pesničkih tokova i škola svog vremena. Međutim, pogrešno bi bilo zaključiti da je ovaj francuski književnik ostao van aktuelnih pravaca savremene umetnosti. Kao Sezan u slikarstvu, Roden u skultpuri, Debisi u muzici, Verlen je eminentni pesnik impresionizma.
Iako je čest motiv njegove poezije, pesnika uopšte nije zanimao čovek. Čak je pisao o tome da želi da ga skroz odstrani iz svojih zbirki, i da se posveti stvarima i pejzažima.
- To će biti veoma muzikalno, bez infantilnost à la (Edgar Alan) Po... I živopisno u najvećoj mogućoj meri - pisao je Verlen o izbacivanju čoveka iz svog stvaralaštva, ali se to nije u potpunosti desilo.
U toku čitavog svog života, nosio je određenu dvojnost, jednako lebdeći između mistične hrišćanske mudrosti i blaženstva, i boemskog raskalašnog života u podzemlju Pariza, gde se družio sa prostutitkama, deleći s njima i postelju i hleb. U njima je neretko nalazio književnu inspiraciju.
Verlen je ostao upamćen i po svojoj turbulentnoj ljubavnoj vezi sa mlađim pesnikom, Arturom Remboom, odnosu toliko žestokom da je prikazan u filmu "Totalno pomračenje" sa Dejvidom Tjulisom i Leonardom Dikaprijom.
Ovom prilikom prenosimo i jednu Verlenovu emotivnu pesmu:
O tužne, tužne behu sene
na duši mi zbog jedne žene.
-
Utehu ipak nisam stek'o,
mada mi je srce pobeglo daleko,
-
mada mi je duša puna nemira
pobegla od nje glavom bez obzira.
-
Utehu ipak nisam stek'o,
mada mi je srce pobeglo daleko.
-
A moje srce što ga nežnost guši:
Je l' mogućno - veli ojađenoj duši,
-
je l' mogućno - šapuće joj dalje
da nas gord, u izgnanstvo šalje?
-
A duša na to srcu odgovara:
Ne znam čemu ta zamka stara.
-
prisustvo strasno, izgnanstvo preko,
iako smo pobegli daleko.
Prevod: Danilo Kiš
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.