Zaboravite na "Tajger kinga", predsednici SAD su lavove, hijene i medvede čuvali u Beloj kući

Foto: Pixabay/ Capri23auto

Američki pisac Kris Flin nedavno je objavio knjigu "Mamut" ("Mammoth") u kojoj, između ostalog, ističe da su predsednici SAD-a bili opsednuti životinjama koje su kao trofeje držali u Beloj kući. Ta praska datira još od 18. veka, tj. - nije počela sa Tajger Kingom (Tiger King), glavom temom američkih medija.

Preporučujemo

Barak Obama imao je dva portugalska psa za vodu - Boa i Sanija. Džordž buš posedovao je škotske terijere Barnija i Mil Bizli, dok je Bil Klinton imao mačku Soks. Džon F. Kenedi u Belu kuću doneo je kanarinca Robina i zeca Za Zu.

Kalvin Kulidž / Autor: Čarls Hopkinson

Predsednici SAD-a uvek su držali ljubimce u svojoj rezidenciji, ali su u prošlosti te menažerije bile mnogo više opasne i divlje. Kalvin Kulidž (predsenik od 1923. do 1929.) posedovao je nilskog konja i dva lava, kojima je dao imena Smanjenje poreza i Biro za budžet. S obzirom da je Kulidž vodio Ameriku sve do početka Velike ekonomske krize, jasno je šta mu je bilo na umu.

Džon Kvinski Adams (1825-1829) držao je aligatora u svom kupatilo. Navodno ga je zabavljalo da gleda kako njegovi gosti, prestrašeni prizorom zveri, obavljaju fiziološke potrebe pre nego što stignu da skinu pantalone, piše "Guardian".

No predsednik koji je vlasništvo kućnih ljubimaca doveo do ekstrema bio je Teodor Ruzvelt  (1901-1909). Tokom njegovog mandata lav, hijeta, kojot, crni medved po imenu Džonatan Edvards i zebra naseljavali su dvorište Bele kuće. Kako je bio lovac, Ruzvelt je navodno ubio i preparirao 11.397 životinja među kojima su bili lavovi, leopardi, gepardi, hijene, slonoi i nosorozi (čak i tada zaštićena vrsta).

Teodor Ruzvelt / Autor: Pach Brothers

Kako piše Kris Flin, trofejne životinje nisu bile tu samo da uplaše, već i ukažu na dinamiku moći koja je postojala između američkih predsednika i njihovih kritičara i protivnika.

- Sve je počelo sa Tomasom Džefersonom (1801-1809), koji je tražio način da nadoknadi osećanje američke nedovoljnosti. Našao ih je u tim simbolima snage. Njegov neprijatelj u tom trenutku bio je francuski naturalista Žorž-Liu Lekler, koji je u svojoj knjici "Prirodna istorija" napisao kako su životinje u SAD-u manje, malobrojnije i slabije nego u ostatku sveta.

- Tek formirana nacija bila je uvređena. Želeći da pokaže američku muževnost Evropljanima, kao i da promoviše njihovu demokratiju kao nadmoćan oblik upravljanja zemljom, Džeferson je angažovao grupu istraživača sa zadatkom da mu pronađu mamuta. Čuo je za glasine da se ogromne kosti mogu pronaći u nekim delovima severnoameričkog kontinenta, pa čak i aktivno širio glasine kako te čudovišne zveri još uvek lutaju njihovim prostranstvima.

Foto: Wikimedia/Thomas Quine

Kosti mamuta pronađene u Novom svetu, tačnije na jednoj farmi, bile su iste kao i one iskopane na Starom kontinentu. Celu naciju zahvatila je mamut-groznica. Ogromno povrće koje je raslo u SAD-u proglašeno je za mamutske rotkvice. U Vašingotonu je jedan čovek pojeo 42 kokošja jajeta u 10 minuta i tražio da ga zovu "onim koji jede kao mamut". U Masačusetsu pastor jedne crkve tražio je od svoje pastve da naprave mamutski sir težak 560 kilograma i poklone ga Džefersonu. Oni su to i učinili.

Foto: University of Queensland Press

Ipak, ova knjiga (koja se zasada može naći samo na engleskom jeziku i kupiti onlajn), nije o američkim predsenicima i njihovim čudnim ljubimcima (Donald Tramp je, inače, prvi koji nema nijednog ćetvoronožnog ili krilatog člana porodice). "Mamut" je (uglavnom) istinita priča o tome kako su lobanja tiranosaurusa, ostaci pterodaktila, praistorijskog pingvina, odsečena ruka egipatske mumije i sam pripovedač našli na prirodnjačkoj aukciji na Menhentnu 2007. godine.

Pripovedač prati vreme od pleistocenske epohe do Amerike 19. veka, ali i šire - on "obilazi" i Napoleonovu Francusku i nacističku nemačku, ostvaljvajući istorijska razdoblja u kojima su ideje o nauci i religiji trpele značajne promene. Istražujući kako i kada su fosili kopani iz zemlje, "Mamut" sa lakoćom prelazi vreme i prostor samo da bi razotkrio i razobličio ulogu čoveka u neumoljivom uništavanju prirodnog sveta, navodi se u opisu knjige.

(Telegraf.rs)