"Ne mareći za svoj život, bolničke je stvar’o sobe, njega pamte i pamtiće Republike Srpske obe"

Printskrin: Youtube/Vecernje novosti, RTRS

Samo dan nakon smrti doktora Miodraga Lazića, čuvenog ratnog hirurga koji je slavu stekao radom na frontovima u Bosni,  objavljena je pesma napisana njemu u čast.

Preporučujemo

Njen autor je Mile Rončević, poznat po književnom radu koji  opisuje golgotu srpskog naroda tokom ratova devedesetih.

"Ko je da bi spas’o druge glavu stavio u ranac?

Ko ne bješe samo čovjek, već gromada i Spartanac?

Đe god vojska stizala je, uz rame je stao s njima.

Od Gospoda Boga poslat, u borbi, u rovovima.

Upita ga jedan vojnik, dok ne stade srce tući:

- Pokaži mi đe Beograd, da ga gledam umirući.

Na udaru bestidnika, đe nikoga smrt ne štedi,

svih krvavih scena svjedok, od kojih krv se ledi.

U sjećanju ostaše mu, male Slađe plave oči,

dnevnik koji napisan je, ostao je da svjedoči.

Vrisak, bljesak i jecaji, dok krv lipti na sve strane.

To junaštvo ne bi stalo, u eseje i romane.

I opet bi, siguran sam, u te dane da ga vrate,

prolazio sve strahote, eksplozije i granate.

Ne mareći za svoj život, bolničke je stvar’o sobe,

njega pamte i pamtiće Republike Srpske obe.

Nek ti Višnji u Raj gore, napaćenu dušu nosi,

veličino i doktore, odmaraj, zaslužio si!"

Miodrag Lazić umro je 14. aprila od posledica zaraze Covidom 19 u 65. godini. Iako je bio u rizičnoj kategoriji, odbio je da napusti radno mesto.

U oproštajnom pismu između ostalog je naveo:

- Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svisu mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. "

Doktor Laza, kako su ga zvali svi koji su ga voleli, biće sahranjen u subotu na niškom NovomGroblju uz zvuke MaršanaDrinu, što mu je bila poslednja želja.

(D. K. )