Prvog muškarca i prvu ženu koji su dobili Nobelovu nagradu za književnost veže isti datum - 16. mart
Kada su 1901. godine po prvi put proglašeni dobitnici Nobela, zbog nagrade u oblasti književnosti, koja je pripala francuskom pesniku i filozofu Siliju Pridomu, grupa od 42 švedska pisca burno je protestovala. Očekivalo se da prvu Nobelovu nagradu za književnost ponese Lav Nikolajevič Tolstoj.
Ubrzo se ispostavilo da je te godine za najprestižniju nagradu svetske književnost bilo nominovanu čak 37 autora, među njima i Emil Zola, Edmon Rostan, Frederik Mistral (Nobelova nagrada 1904), Henrik Sjenkjevič (Nobelova nagrada 1905), ali Lav Tolstoj nije ni bio među njima.
Sili Pridom danas je skoro zaboravljen pisac - našoj publici uglavnom kao književnik koji je izvršio veliki uticah na Jovana Dučića. Ipak, on se u istoriju upisao kao pesnik, esejista, filozof, parnasovac i, naravno, prvi autor koji je dobio Nobela za književnost.
Osam godina kasnije (1909.) i prva žena ponela je ovu nagradu - švedska književnica Selma Lagerlef. Osim toga što su bili prvi Nobelovci, Pridom i Lagerlef imaju još jedno zajedničko - on je rođen 16. marta, dok je ona tog istog datuma umrla.
Pesnik filozof
Sili Pridom rođen je u Parizu, 16. marta 1839. godine. Prve njegove pesme u studentskom listu dočekane su sa pažnjom i to ga je ohrabrilo da se posveti poeziji.
Uticajni kritičar Sent-Bev pozdravio je Pridomovu prvu zbirku “Strofe i poeme” (1865), u kojoj je objavljena i Pridomova najpoznatija pesma "Le vase brisé" ("Razbijena vaza"). Do izbijanja Francusko-pruskog rata, Silli Pridom je aktivno objavljivao svoju poeziju, dok je sam rat, koji mu je zauvek uništio zdravlje, opisao u zbirkama "Imression de la guerre" ("Utisci iz rata", 1872") i "Francuska" (1874), piše Avan art magazin.
Coup de cœur ❤️❤️ #lecturedusoir #labeautédesmots #sullyprudhomme #toutestdit #lavéritédupoèteA post shared by @ chasseusedepepites onView this post on Instagram
U svom vremenu smatran je za jednog od najvećih filozofa među pesnicima. Bio je član Francuske akademije i nosilac ordena Legije časti.
Vremenom se okrenuo pisanju eseja o estetici i filozofiji. Objavio je dva veoma važna eseja o umetnosti kao i seriju članaka o Blezu Paskalu. Iste godine kada je ovenčan Nobelovom nagradom za književnosti, piše i svoj "Poetski testament".
Statue de Sully Prudhomme premier lauréat du prix Nobel de littérature en 1901 elle est située près du Gros Caillou à la Croix-RousseA post shared by Patrick (@nicepatlyon) onView this post on Instagram
Kada je primio Nobelovu nagradu za književnost, veliki deo novca usmerio je na osnivanje nagrade za poeziju, a 1902. je osnovao i Društvo francuskih pesnika.
Zbog lošeg zdravlja i čestih napada paralize, živeo je skoro usamljenički u Šatne Malabriju. Umro je 6. septembra 1907. godine i sahranjen je na Per Lašez groblju u Parizu.
Velika čuvarka švedskog ognjišta
Selma Lagerlef bila je švedska književnica koja je u svoja dela utkala legende i neobičnu prirodu Severa. Bila je i prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 1909. godine – "u znak priznanja gordom idealizmu, živoj mašti i duhovnoj osetljivosti kojima se njena dela odlikuju”.
I zaista, ko je imao sreće da se u detinjstvu susretne sa maštovitom knjigom "Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona" (poznato i kao "Saga o Nilsu Holgersonu"), nikad nije zaboravio ovo slavno ime švedske literature. Ovoj jedinoj knjizi za decu koju je Selma Lagerlof napisala, prethodile su knjige "Gesta Berling", "Blago gospodina Arna", "Legende o Hristu", "Jerusalim" i druge. Jedan kritičar je o Selmi Lagerlef zapisao da je “velika čuvarka švedskog ognjišta”, piše Avan art magazin.
Selma Lagerlef se rodila 1858. godine, kao četvrto dete. Detinjstvo u harmoničnoj porodici narušeno je spoznajom da ne može da ustane, ni da hoda bez tuđe pomoći.
Povučena devojčica sve je više vremena provodila u slušanju priča i legendi i čitanju. Selma završava školu za učiteljicu i počinje da radi. Bira samoću i pisanje, jer jedino tako može da stvara. Ipak, sa nežnošću se čitavog života seća očinskog doma i mesta koje je u nju utkalo sve legende, priče, sage, predele, bezbrižne dane. Zariče se sebi da će sve sv0je snage uložiti u pisanje, kako bi to utisnuto sećanje pretočila u trajno i postojeće. Tako je Selma od usamljene devojčice zagledane u bajke i sanjarenja, postala najveća švedska književnica. Uspeh "Čudnovatog putovanja Nilsa Holgersona" omogućio joj je da povrati porodično imanje Morbaku u koju se preseljava 1913. i ostaje do kraja života 1940. godine.
Umela je Selma Lagerlef da svet bola i patnje obuče u najlepšu poeziju, dala je veliki doprinos svetskoj kulturi, ideji mira i zbližavanja među narodima, snagom talenta ali i snagom volje, pobedila je i bolest i nedaće i postala svetli primer hrabrosti i postojanosti u životnoj borbi.
Svoju humanost dokazala je i u vreme jačanja nacizma u Evropi. Jednu od svojih "Legendi o Hristu" je 1933. godine donirala za objavljivanje kako bi se sakupio novac kojim bi se pomogli Jevreji izbeglice iz Nemačke. Aktivno je podražavala pokret otpora protiv nacista i pomagala u izvlačenju intelektualaca iz nacističke Nemačke.
Lično je učestvovala u spasavanju pesnikinje Neli Zaks i njene majke od deportacije u koncentracioni logor, kojoj su za dlaku umakle, tako što su uspele da uđu u poslednji avion koji je iz Berlina kretao za Stoklholm.
A da život piše romane, postalo je jasno kada je, pola veka posle Selme, prve nobelovke, i Neli Zaks je ponela ovo priznanje, zajedno sa izraelskim piscem Jozefom Agnonom.
Selma Lagerlef umrla je 16. marta 1940. godine.
(Telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.