Trejsi Ševalije za Telegraf.rs: Svaki put kad objavim knjigu, osećam se kao majka kojoj odlazi dete

- Dok sam pisala "Jednu nit" najteže mi je palo to što se radnja odvija uoči Drugog svetskog rata i dok čitaoci znaju da se užas bliži, likovi nemaju to saznanje. Bilo je vrlo teško sačuvati ih od tog podatka. Isto je bilo i sa ženama iz tog doba, koje su se osećale bespomoćnim, ne znajući da će uskoro za njih doći bolje vreme - otkrila je za Telegraf.rs spisateljica Trejsi Ševalije.

Preporučujemo

Jedna od najpoznatijih i najčitanijih američkih spisateljica našeg doba posetila je Srbiju prošle nedelje i svojim čitaocima otkrila neke tajne, nedorečene u knjigama "Devičanski plavo", "Devojka sa bisernom minđušom", "Dama i jednorog"...

Trejsi Ševalije, "Jedna nit" Foto: Laguna/Promo

Istovremeno, Ševalije je predstavljala svoju novu knjigu "Jedna nit", u kojoj je opisala mali svet jedne žene, koja u burnom vremenu između dva rata svoje dostojanstvo i sreću nalazi u vezu, unutar zidina maestralne katedrale u Vinčesteru. Zaljubljenost u katedrale i drevnu arhitekturu navela je ovu Amerikanku da pre mnogo decenija Evropu i London učini svojim domom, a da je ispolji na papiru konačno je dobila priliku u ovoj knjizi.

U romanu "Jedna nit" radnja se dešava nakon Prvog svetskog rata, u svetu koji je iz korena promenjen i više nema natrag. Glavna junakinja, Vajolet Spidvel, izgubila je verenika u ratu, poput mnogih žena tada, a pošto sada ima 38 godina i nije udata, porodica i društvo su je prezreli i odbacili. 

Vajolet  odlučuje da uzme stvari u svoje ruke i malim pobunama se izbori za svoju nezavisnost i sreću. Ona stupa u društvo vezilja – žena koje vezu jastuke za katedralu i tako nastavljaju višestoletnu tradiciju.

• Svetska književnost dala nam je mnogo priča u kojima se prepliću tkanje, pletenje i pričanje priča. Kada ste pisali "Jednu nit", naročito kada ste izmišljali Vajolet i njen odnos sa vezom, da li ste u bilo kom trenutku mislili na Penelopu ("Odiseja"), Ester Prin ("Skerletno slovo") ili Grejs Marks ("Alijas Grejs") ili ste baš želeli da ovom motivu pristupite na nov način?

- Bila sam svesna tih priča, naravno. Naročito "Alijas Grejs", i značenju koje prošivanje ima u tom romanu, jer ja zaista volim Margaret Atvud. Ipak, kada pišem roman, pokušavam da sve drugo stavim sa strane i fokusiram se na stvari koje su mi došle kroz istraživanje. Ne razmišljam o tome na koji se način vezujem za druge autore, jer onda sve postaje previše samosvesno i artificijelno - rekla je Trejsi Ševalije za Telegraf.rs

Trejsi Ševalije Foto: Tanjug/Tara Radovanović

• Žene su najčešće glavni likovi Vaših romana, i to vrlo snažne žene. Koliko je teško napisati ih tako da one zaista pripadaju nekom vremenu, a da ih pritom ne zadojite našim modernim iskustvom?

- To je vrlo teško, jedna od stvari koja mi je najteže pala u "Jednoj niti" je to što se radnja odvija od 1932. do 1934, i dok čitaoci znaju da se Drugi svetski rat bliži, likovi nemaju to znanje. Bilo je vrlo teško ne dati im taj podatak i taj užas. Isto je bilo i sa ženama iz tog doba, koje su se osećale bespomoćnim, ne znajući da će uskoro za njih doći bolje vreme. Uvek moram da se trudim da te žene ne zvuče kao ja i kao druge žene iz 21. veka. Ponekad ih puštam da urade ili kažu stvari sa kojima uopšte nisam saglasna, ali moram to da uradim, jer bi tako žena iz njihovog doba postupila - kaže ona.

- Kako bih postigla tu autentičnost, kada stvaram, moram da vas, svoje čitaoce, odvedem u vreme i mesto u kome nikada nismo živeli. Moram da vas uverim da znam kako su izgledali ti ljudi, šta su pili, jeli, kako su mirisali. Uživam u tome, jer to je stvaranje jednog sveta iznova... za vas. Moje istraživanje traje jako dugo, ali zbilja uživam u njemu.

Trejsi Ševalije Foto: Tanjug/Tara Radovanović

• Kada objavite novu knjigu, i kada priča više nije samo Vaša, već pripadne i Vašim čitaocima i kritičarima, kakav se osećaj javlja u Vama?

- Pomalo kao kada dete odrasta i napušta dom, a ja mu mašem i opraštam se od njega, misleći o tome da li će sresti nekog opasnog, nekog na besnom motociklu na putu do kuće... Ali moram da ga pustim. Moram da pustim knjigu da odraste, da je čitaoci uzmu i učine svojom. No, to jeste teško.

• Da li imate planove za "novo dete"?

- Imam planove za "novo dete", za knjigu koja će biti smeštena u Veneciji, na ostrvu Murano, ostrvu stakla. Pratiće porodicu koja pravi ovo staklo od 15. do 21. veka - otkrila je ona za Telegraf.rs.

Trejsi Ševalije Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Trejsi Ševalije je književnu karijeru počela knjigom "Devičanski plavo", ali se proslavila romanom "Devojka sa bisernom minđušom", zasnovanom na priči o nastanku čuvene Vermerove slike. Na osnovu knjige 2004. godine snimljen je film i postao toliko popularan da se "Devojka sa bisernom minđušom" ustalio i kao naziv za ovu sliku, koju su istoričari umetnosti i trgovci tokom vekova zvali različitim imenima.

Posle uspeha prvih romana nastavila je da objavljuje bestselere: "Pali anđeli", "Dama i jednorog", "Plameni sjaj", "Izuzetna stvorenja", "Poslednji begunac", "Plodovi na vetru", "Novi učenik" i "Jedna nit".

Sve knjige Trejsi Ševalije prevela je na srpski jezik i objavila Laguna.

(Dunja D. Savanović)