Da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru? Stiže roman o jednoj od najvećih tajni SPC
Vlada Arsić stvara jedinstveni triler, čija srž preispituje mit o moštima Svetog Save i postavlja mnoga pitanja u vezi sa našom sudbinom
Dugo očekivani triler Vlade Arsića "Osinje gnezdo", koji će se uskoro naći pred čitaocima, preispituje mit o moštima Svetog Save i postavlja mnoga pitanja u vezi sa našom sudbinom.
Da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru? Arheolog Jovan Gligorijević je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Pošto je bio na tragu nečeg epohalnog, njegov brat Goran i bivša devojka Vesna misle da je u pitanju ubistvo. Potraga za istinom vodiće ih do zaprepašćujućih otkrića i opasnih susreta, a dovešće ih i do aktera manje poznatog toka istorije... Da li se može tvrditi da nijedan patrijarh SPC u prošlom veku nije umro prirodnom smrću? Zašto vekovima postoje kantulovci, tajno bratstvo unutar SPC?
Preporučujemo
Tužna sudbina Mikelanđelovog „Sneška Belića“ (1. deo): Kratke anegdote iz života velikih umetnika
Da li će ovo biti najstrašniji horor film godine?
Arsić je na ovoj važnoj temi romana radio veoma dugo, čitavih deset godina, još od prvih nagoveštaja da zvanično predstavljena priča o sudbini moštiju Svetog Save obiluje brojnim nelogičnostima i protivrečnostima.
-Prikupljajući građu, put me je vodio od Beograda i istočne Srbije, pa sve do Cetinja i Danilovgrada. Istražujući dešavanja u rasponu od četiri veka, išao sam bespućem, tapkao u mraku i zgrtao prašinu sa davno zaturenih i zaboravljenih događaja, koji su, svaki na svoj način, imali presudan uticaj na istorijske tokove, kako samog naroda, tako i njegove Crkve - objašnjava Arsić.
Iako ističe da je reč o fikciji, da su likovi i događaji uglavnom izmišljeni, Arsić dodaje da svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima u najmanju ruku je tragična.
U pogovoru romana "Osinje gnezdo" autor iznosi isključivo činjenice bazirane na istorijskim i savremenim svedočenjima i dokumentima. Osim na svoja istraživanja, Arsić se poziva i na istorijsko delo Mirka Dragovića, koji je bio uveren da se lomača na Vračaru nije ni dogodila, a da je čitav mit potekao od samih Srba.
"Osinje gnezdo" je drugi roman iz edicije Eklipsa, koja obuhvata domaće romane o onome što izlazi iz tame na svetlo, o stanju pomračenja, o istini koja izmiče iluzijama, žanrovski raznoliko, stilski originalno, snažno i nezaboravno. Možete ga pronaći od subote 25. januara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
(Telegraf.rs/Makina)
Povezane vesti
O romanu "Nežni operater"
Mihalkov: Orden Svetog Save velika čast
Metak koji je mogao da promeni srpsku istoriju: Jelena Ilka Marković, žena koja je pucala na kralja
<% post.title %>
Priča koja spaja generacije i osvaja čitaoce širom regiona: "Priručnik za solidan život"
Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
BUKNULA EPIDEMIJA U BEOGRADSKOJ BOLNICI Skoro 50 pacijenata ima tegobe, svi se žale na TRI ISTA SIMPTOMA: Inspekcija na terenu
PRIJATELJI SE OPRAŠTAJU OD PREMINULE EMILIJE POPOVIĆ (28) Nekoliko dana pred SMRT promovisana njena knjiga, bila ponos Srbije: "Draga naša Ema putuj sa anđelima" (FOTO)
NEZAPAMĆEN GUBITAK Umrla Emilija Popović (28) kojom se cela Srbija ponosila: Promovisala knjigu, pa izgubila životnu bitku
Djeka
Nama treba istorijska istina a ne roman u kome je skoro sve izmišljeno.
Podelite komentar
Darko
Мошти светог Саве и нису спаљене на Врачару. Да ли су мошти заиста спаљене или не, гледајући у светлу најновијих информација објављених у медијима задњих недеља, је озбиљно питање, које је нама обичним људима заиста тешко докучиво. Да ли су Синан паши подменуте неке друге мошти, а светитељеве сакривене заиста је тешко одгонетнути. Али оно што је лако одгонетнути је где су спаљене. А то није на Врачару, барем не на месту где је сада Храм и мала црква. Или у околини. У цркви светог Марка на Ташмајдану, поред кивота Цара Душана, на зиду стоји урамљен запис да су мошти спаљене на Ташмајдану, отприлике на месту данашње кафане "Шанса". Јер Врачар у то време је био много далеко од градског језгра и прилично неприступачан због мочвара на Славији и потока итд. Док је Ташмајдан био не само каменолом већ и гробље, које је пар векова касније расељено и направљено данашње "Ново гробље". И ваш цењени сајт, је више пута објављивао текстове о старом Београду из којих се јасно може видети да у време спаљивања моштију Београд није био ни близу данашњег Врачарског платоа. 1594. године кад су званично спаљене мошти, Београд је био само до незавршене Батал џамије, која је била на месту данашње Скупштине Србије, а даље је ишла Фишеклијска улица т.ј. Цариградски друм, данас познат као Булевар Краља Александра. Тако да је много реалнија варијанта о месту спаљивања Ташмајдан уместо Врачара.
Podelite komentar
Loki
Ovo je izuzetno vazno rasvetliti. Ne bih voleo da saznam da nas je crkva ovolike godine namerno lagala.
Podelite komentar