Misterija smrti slavnog pisca Kamija - neko mu je namerno pokvario auto, pa je zato poginuo?

Šezdeset je godina otkako je francuski nobelovac Alber Kami poginuo u automobilskoj nesreći sa 46 godina. Ali se sada u novoj knjizi tvrdi da su ga zapravo ubili špijuni KGB-a u znak odmazde zbog njegove antisovjetske retorike. Italijanski autor Đovani Kateli svoju je teoriju prvi put objavio 2011. godine, pišući u novinama "Corriere della Sera" da je otkrio beleške u dnevniku proslavljenog češkog pesnika i prevodioca Jana Zabrane koje sugerišu da Kamijeva smrt nije bila slučajna. Sada je Kateli proširio na svoja istraživanja u knjizi pod naslovom "The Death of Camus' (Kamijeva smrt).

Kami je umro 4. januara 1960. kada je njegov izdavač Mišel Galimard izgubio kontrolu nad svojim automobilom i zabio se u drvo.

Preporučujemo

Autor je na mestu ostao mrtav, a Galimard je umro nekoliko dana kasnije. Tri godine ranije, autor 'Stranca' i 'Kuge', osvojio je Nobelovu nagradu za 'osvetljavanje problema ljudske savesti u našem vremenu'.

- Čini se da je nesreća prouzrokovana pucanjem gume ili zbog loma osovine, stručnjaci su bili zbunjeni ovim događajem na dugoj ravnom putu širokom oko deset metara i sa vrlo malo prometa u trenutku kad su putovali - napisao je Herbert Lotman u svojoj biografiji iz 1978. godine. Kateli veruje da je odlomak u "Zabraninim dnevnicima" rasvetlio okolnosti Kamijeve smrti: krajem leta 1980. Zabrana je napisao da mu je "dobro upućen i dobro povezan čovek" rekao da je za Kamijevu smrt kriv KGB.

- U gumu su stavili spravu koja ju je na kraju probila kad se automobil kretao velikom brzinom.

Naredbu je, kako je rekao, izdao Dmitri Šepilov, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Sovjetskog Saveza, u znak odmazde za Kamijev članak u francuskom časopisu Franc-Tireur objavljen u martu 1957, a Kami je poginuo 1960.

- Čini se da su bile potrebne tri godine za izvršenje naredbe - izveštava Zabranaov u svom dnevniku - Uspeli su na kraju i na takav način da su, do danas, svi mislili da je Kami umro usled obične automobilske nesreće. Muškarac je odbio da mi kaže svoj izvor, ali tvrdio je da je to potpuno pouzdano.

Kami je javno zalagao za  mađarski ustanak u jesen 1956. i bio je vrlo kritičan prema sovjetskim akcijama. Takođe je javno hvalio i podržao ruskog autora Borisa Pasternaka, koga su smatrali antisovjetskim.

Kateli je proveo godine istražujući istinitost Zabranine procene. U svojoj knjizi intervjuiše Zabraninu udovicu Mari, istražuje KGB-ovu infiltraciju u Francusku i uključuje svedočenja kontroverznog francuskog advokata Žaka Veržea. Katelija je kontaktirao Đulijano Spazali, italijanski advokat, nakon objavljivanja knjige u Italiji. Spazali je prepričao razgovor sa pokojnim Veržeom o Kamijevoj smrti.

- Verže je rekao da je nesreća bila inscenirana. Moje je mišljenje da je Verže imao više dokaza nego što ih je bio spreman da podeli sa mnom. Nisam ga dalje ispitivao - rekao je Spazali Kateliju.

Alber Kami /Foto: Wikipedia/Photograph by United Press International

- Diskrecija je najbolji stav kada se neočekivano otvori vruća tema. Nisam dalje istraživao, ali sećam se koliko je Verges bio siguran da je insceniranu nesreću smišljao  KGB uz blagoslov francuske obaveštajne službe. Kateli tvrdi da je Kamijeva otvorenost ometala francusko-sovjetske odnose, a  Kamijev istaknuti lik ... istaknuo se u očima francuskog naroda kao podsetnik na SSSR-ov okrutni imperijalizam. I francuska i sovjetska vlada imali bi veliku korist od ućutkivanja ovog neugodnog podsetnika ... Nije sprovedena odgovarajuća istraga. - Kateli kaže da njegovu teoriju nije podržala Kamijeva ćerka  Katarina, koja je izdavaču Džalimardu zabranila da objavi ovu knjigu. Knjiga je ipak objavljena u Francuskoj, Argentini i Italiji, a podržao ju je i Pol Oster koji kaže da su Katelijevi argumenti neoborivi.

- Zastrašujući zaključak, ali nakon dokaza koje u knjizi izvodi Kateli gotovo je nemoguće s njim se ne složiti. Stoga bi se "saobraćajna nesreća" sada trebala prevesti na 'političko ubistvo' -napisao je Oster u predgovoru knjizi. - Nadam se da akademici neće slediti staro mišljenje da je to bila obična nesreća. Mislim da to dugujemo tom velikom piscu - rekao je Kateli, koji sa britanskim izdavačima razgovara o prevodu na engleski. Profesorica francuske književnosti u Kembridžu Alison Finč nije bila uverena.

- Pristalice teorije atentata uključuju Pola Ostera, kreativnog pisca i filmskog redatelja koji ima dobar razlog da  veruje knjizi. Češki pisac i prevodilac Jan Zabrana – čovek je čiju je porodicu progonio komunistički režim i imao je motiv da optuži KGB, a tu je i vrlo kontroverzni advokat Žak Verže, koji je, da budemo iskreni, branio alžirske borce za nezavisnost koje su mučili Francuzi, ali je postao ozloglašen jer brani neodbranljivo. Naravno, to je ono što mu zakon dopušta, ali uopšteno smatraju ga prevarantom pre nego  pouzdanim komentatorom.

Finč je takođe dovela u pitanje tvrdnju da je sve blagoslovila francuska tajna služba.

- To bi značilo da je atentat odobren na najmoćnijih,  i da je to, dakle, odobrio tadašnji predsednik De Gol. To je ipak po meni neverovatno. De Gol koji je i sam bio pisac, imao je veliko poštovanje prema francuskim intelektualcima, uključujući i one sa čijim se stavovima nije slagao - rekla je.

- "The Deatht of Camus" uskoro izlazi, a Kateli kaže da će izneti još dokaza 'pre no što talasi vremena prekriju peščane, krhke tragove onoga što se dogodilo.

(Telegraf.rs/Express.hr)