Srbi čitaju mnogo, ali pogrešno: Samo jedna knjiga može da nas izleči od neukusa

Srbi čitaju mnogo, ali pogrešno - zaključak je okruglog stola "Pavićeva istorija sveta", na kome su govorili prof. dr Aleksandar Jerkov i dr Jelena Marićević Balać.

Profesor Beogradskog univerziteta Aleksandar Jerkov, smatra da digitalizacija i masovna upotreba IT metajezika, emotikona, gifova i mimova, kojim se masovno služe mladi korisnici mobilnih telefona i hiperprodukciji knjiga za razbibrigu, neće uspeti da utiče na manju popularnost, čitanost i značaj "Hazarskog rečnika" Milorada Pavića.

Preporučujemo

Okrugli sto "Pavićeva istorija sveta" Foto: Dunavska sonata

- Neki danas tvrde da se sve manje čita, bazirajući se na tehnološke trendove i svakodnevno korišćenje različitih uređaja - telefona, tableta, računara. Međutim, tvrdim da se nikada u istoriji nije više čitalo, nego što je danas slučaj. Čita se na svakom koraku i svaka informacija ima jezički kod, ali opasnost nije u kvantitetu, već u kvalitetu čitanja i sužavanju vokabulara. Knjiga u globalu, a posebno "Hazarski rečnik", nisu ni malo u opasnosti od potiskivanja tehnološkim inovacijama i internetom, jer svako ko svoje slobodno vreme ne troši, već ulaže u autentična traganja uvek će izabrati knjigu - rekao je Jerkov.

 

 

 

View this post on Instagram

"Često su me pitali gde je suština razlike između muškog i ženskog primerka moje knjige. Stvar je u tome što muškarac svet doživljava van sebe, u svemiru, a žena svemir nosi u sebi." Milorad Pavić (Predgovor androginom izdanju "Hazarskog rečnika") #hazarskirecnik #miloradpavic #knjizevnost #proza #roman #serbianliterature #books #literature #hazari #dictionaryofthekhazars #khazars #cupavakelerabaA post shared by Čupava Keleraba (@cupavakeleraba) on Oct 8, 2017 at 4:29am PDT

- "Hazarski rečnik" je remek delo srpske i svetske književnosti, a remek dela imaju snagu da promene čoveka. Njegova ekranizacija bila bi veliki izazov i neosporivo je da bi scenarista koji bi se usudio da delo prevede u film, morao biti neko ko je makar približno jednakih umetničkih potencijala kao što je to bio Pavić - rekla je dr Marićević Balać s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Okruglom stolu koji je održan na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 30. novembra, na dan Pavićeve smrti, prisustvovao je i njegov sin, akademski slikar Ivan Pavić. Organizatori obeležavanja tri Pavićeva jubileja 90 godina od rođenja, 10 godina od smrti i 35 godina od objavljivanja "Hazarskog rečnika" bili su Udruženje građana Dunavska sonata i Agencija za odnose s javnošću Telperion komunikejšns. Pokrovitelj je Uprava za kulturu grada Novog Sada.

- "Hazarski rečnik" je izuzetno začajan za Novi Sad, jer je nastao u periodu kad je Pavić bio redovan profesor novosadskog Filozofskog fakulteta. U okviru programa obeležavanja godišnjice, 15. oktobra, na dan Pavićevog rođenja, u Кampusu Univerziteta održan je performans u kom je na simboličan način ubijena princeza Ateh, preko ikonice njenog Fejzbuk naloga, koji predstavlja savremeno ogledalo čoveka i društva - rekla je Milica Trifunov direktor Dunavske sonate.

(Telegraf.rs)