Održana promocija knjige "Između krajnosti": Jugoslavija se prelako odrekla Štulića
Promocija knjige "Između krajnosti" Ivana Ivačkovića, vodič kroz albume Azre i muziku Džonija Štulića, održana je u knjižare Delfi SKC u Beogradu.
Kako je na promociji u utorak uveče, na kojoj su pored autora, govorili i Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, i novinar Vladimir Stakić, podvučeno, knjiga je objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu, i ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila.
Ivačković slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika.
- Ovu knjigu sam napisao u čast svoje generacije koja je odrastala uz Azru, ali i koja je načinila Azru velikim, uticajnim i popularnim bendom. Jer, nema ni velikog generala iza koga ne stoji brojna vojska - kaže Ivačković i dodaje da je "Između krajnosti" pisana i za nove, mlađe generacije kako bi im ponudila pogled ka drugom, drugačijem vremenu.
Priznaje da je do sada nastalo mnogo mitova o Džoniju Štuliću, a ta "smešna mitomanija" štetna je ponajviše za samog Štulića.
- Želeo sam da predstavim Džonija od krvi i mesa jer, kako je i on uvek poručivao, treba misliti svojom glavom - kaže autor.
Dušan Pavlović se složio da je Štulić najveće ime jugoslovenske scene koji je "najpreciznije od svih znao da locira postojeći problem u društvu i politici" 80-ih godina prošlog veka.
- On je najpreciznije, ali i najupornije opevao tadašnju situaciju, a njegova muzika bila je poklič i poziv na promene. Bio je toliko uporan i zato je bio revolucionaran - rekao je Pavlović.
Njegov kreativni pad bio je, međutim, slažu se govornici, u trenutku kada je cela tadašnja scena postala mejnstrim, postala deo establišmenta, čemu on nije mogao da se prilagodi - niti je želeo to da prihvati.
- Štulić nije mogao sebi da objasni šta se dešavalo, kuda duva vetar. Tada se promenio i od tada opada kvalitet svega što je radio - smatra Pavlović.
Poslednji intervju sa Džonijem Štulićem uradio je 1990. godine, kaže Vladimir Stakić, koji, prisećajući se tog razgovora s muzičarem, ističe da Branimir tada nije želeo da govori o muzici već o svojim politčkim mislima i partiji koju je želeo da osnuje.
- Nije bio siguran na koju stranu da krene. Bio je večiti autsajder. Ali, nažalost, moram da primetim i ono što su mi njegovi prijatelji u Zagrebu potvrdili, Džoni je još tada patio od paranoičnosti. Mislio je da će ga uhapsiti, da će doći po njega. Kao što su ubili Lenona, ubiće i njega - kaže Stakić.
Ivačković priznaje da mu je prilikom pisanja knjige najteže palo osvešćivanje i podsećanje na loše momente Štulićeve karijere, koji su nastupili posle 1984. godine.
- Pre toga, ono što je stvarala Azra bilo je najviše dostignuće u muzici. Teško mi je bilo i da se vratim u to prošlo vreme, koje koliko god strašno bilo, nama je bilo zlatno jer smo bili mladi - priznaje i dodaje da je bilo pođednako zahtevno "ući pod kožu Džonija Štulića".
Razlog odlaska u Holandiju, smatra Ivačković, bio je preveliki teret na njegovim leđima, "teret koji je sam sebi nadenuo jer je precenio svoje mogućnosti i onaj koji mu je publika stavila, jer je nagrnula na Azru svim snagama."
Jugoslavija se, smatra autor, prelako odrekla Džonija Štulića, ali i mnogih drugih.
- Uporedio bih Džonija s Danilom Kišom. Kiš je otišao kao pobednik u sukobu s glupacima, ali to njegovo srce nije moglo da izdrži, te je platio životom. Štulić je sva sreća i živ i zdrav, ali i dan danas nailazi na preveliko nerazumevanje - kaže Ivačković.
Na pitanje da li je Branimir Štulić pročitao knjigu i koje je njegovo mišljenje, Ivačković je prokomentarisao da i da jeste, on to nikada ne bi ni priznao.
- Imao sam prepisku s njim na društvenoj mreži. Kritikovao ju je, iako je po njegovim rečima, nije pročitao. Mnogi su to iskoristili da me optuže da je to moj dogovor s njim kako bismo izreklamirali knjigu, dok Štulić smatra da zarađujem na njemu - kazao je Ivačković, otkriviši da sprema trilogiju.
Video: Juga mi fali kao i mlečni zubi: Jurica Pađen o muzici, Džoniju Štuliću, SFRJ i životu
(Telegraf.rs/ Tanjug)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ЋупричанинSWE
Његова музика се овде и даље слуша. Он је отишао... Ствари су мало другачије него што их представља.
Podelite komentar
mrcim
Nije se Jugoslavija odrekla Štulića nego obrnuto. Raspadom Jugoslavije odbio je da bude bilo čiji državljanin. Ne zato što je bio jugoslaven nego zato što je čitavu karijeru i slavu stekao na foru “bitno je biti protiv”. Kvaziintelektualac čije pjesme su manje više prerađeni citati iz filozofskih djela koje ni on sam ne razumije, a ostalo mu kao posljedica onih par mjeseci studiranja na filozofskom u Zagrebu. Kad nije bilo poželjno biti Hrvat, glumio je Hrvata, kad je bilo nepopularno biti Srbin u HR, odselio u Srbiju, kad nitko živ više nije htio biti jugoslaven rekao je “ja nisam ničiji državljanin jer moje države više nema”.
Podelite komentar
MNE
Svi bi pare preko Branimirovog lika i djela da uzmu,nevjerovatno!
Podelite komentar