Dule (20) je bio mlad i lep, hrabar i skroman i svi su plakali kad je poginuo

Pešadijski potporučnik Dušan D. Pavlović, ranjen još kao pitomac Vojne Akademije na Bastavu 1914, izvršio je sa svojom četom juriš na Bugare 6. avgusta 1916. u času kad su hteli da se dočepaju grebena na Čeganskoj Planini i tu našao smrt. Imao je samo 20 godina kada je život dao na Solunskom frontu. Bio je mlad i lep, hrabar i skroman i svi su u bataljonu plakali kad je poginuo.

Potporučnik Dule

Preporučujemo

poklasmo se strašno s Bugarima,

na visokoj Čeganskoj planini,

na očima, mirnim jezerima.

Kad je bilo posle pola dana,

dok još sunce kazivaše lice,

navališe redovi dušmana

i probiše žice nasilice.

Al' tad jurnu četa u šestaka,

od kostiju digoše se kule,

pred četom je potporučnik Dule,

a za njime šaka od junaka.

Začudi se planina Čegana,

tanka jela drhtnu na uvojke,

beše Dule lepši od devojke,

a hrabriji od Strahinjić Bana.

Pobegoše redovi došljaka,

ludo beže, ludu sudbu hule,

al' pogibe potporučnik Dule

i izgibe šaka od junaka.

Još ostade crno razbojište,

noć rujavu kad obavi travu

i gavran se diže da poište,

mrtvu glavu, lepu i krvavu.

Milosav Jelić (1916)

(Telegraf.rs / S. O.)