Bora Stanković je video prelepu devojku na reklami fotografske radnje: Ubrzo mu je rodila troje dece
Na današnji dan 1927. godine, u Beogradu je preminuo Borisav Bora Stanković, pripovedač, romansijer, dramaturg, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma.
Detinjstvo, prva ljubav i školovanje
Preporučujemo
Veliki dan za Vranje: Otvoreno rekonstruisano pozorište "Bora Stanković"
Predstava "Koštana" otvara obnovljeno pozorište "Bora Stanković" u Vranju
Rođen je u Vranju, a još kao dečak je ostao bez oca Stojana, obućara, i majke Vaske, ćerke bogatog trgovca, pa ga je odgajila baba Zlata, koja mu je često pričala o starom Vranju.
U rodnom gradu je završio sedam razreda osnovne škole, a osmi u Nišu. Svoju komšinicu Pasu, u koju je bio zaljubljen, opisao je u pripoveci "Uvela ruža". Pasa je kasnije govorila da ju je Bora "čuvao, pazio, cvećem ukrašavao kosu", i nikome nije dao da joj priđe. Međutim, Pasina majka nije želela zeta činovnika koji će neprestano da putuje, a Pasa se u toku godina pretvorila u "uvelu ružu". Prebacila je Bori što ju je "metnuo u knjige", a on joj je odgovorio:
- Ej, mori, samo na dobru ovcu se tura zvono!
Iste godine kad se upisao na Pravni fakultet, preminula mu je i baba Zlata, a Bora je, zbog novčane nestašice, prodao kuću lokalnom svešteniku.
"Koštana", život u Beogradu i najveća ljubav
Njegovo delo "Koštana", "pozorišna igra u četiri čina", prvi put je u celosti štampana u "Srpskom književnom glasniku" 1902. godine. Bora ju je više puta prepravljao sve do konačne verzije 1904. godine, iste godine kad je završio fakultet. Tih godina je više meseci proveo u Parizu, a kad se vratio u Beograd, postao je carinik i poreznik. "Koštana" mu je podarila mesto u kulturnoj eliti Beograda. Njegovi drugovi su bili Stevan Sremac, Janko Veselinović, Radoje Domanović...
Ako je verovati predanju, Bora je u to vreme šetao današnjom Ulicom kralja Milana, pa se zaustavio kod fotografske radnje, koja je u izlogu prikazivala fotografiju devojke u koju se na prvi pogled zaljubio. Više puta je prošao pored izloga ne bi li se nagledao. A onda je, nestvarno, dotičnu devojku iste večeri sreo na maskenbalu. Sve joj je objasnio, a njoj se priča svidela.
Ova Beograđanka se zvala Angelina Milutinović, a venčanje se odigralo u junu 1902. godine. Angelina i Bora su imali tri ćerke: Desanku, Stanku i Ružicu.
Književno stvaralaštvo i zarobljeništvo u Prvom svetskom ratu
Sav Borin literarni opus je u vezi s Vranjem, ali je poznato da je tamo retko išao, kao i da nema dokaza da je posećivao bio koje okolno selo. Moguće je da mu je baba Zlata vrlo slikovito pripovedala razne lokalne angdote i običaje, pa je Bora sve prilježno beležio u svojim mislima.
Međutim, zbog uvođenja vranjanskog govora u književnost, kritikovali su ga savremeni školovani ljudi na zapadu, smatrajući da je "nepismen" i "orijentalan". U to vreme se mlađa generacija okretala zapadnjačkoj kulturi, a Bora je ostajao privržen realizmu. Može se reći da se u svim njegovim delima oseća tradicionalni patrijarhalni svet stare Srbije.
Njegov roman "Nečista krv" objavljen je 1910. godine, i nedugo zatim je proglašen za "remek-delo srpske književnosti". Knjiga govori o Sofki, poslednjem potomku nekadašnje ugledne porodice u Vranju, o porodičnom progresu i padu, moralnom izopačenju i tragediji koja pada na Sofkina leđa.
"Nečistu krv" je Alek Braun preveo na engleski 1932. godine, pod nazivom "Sophka".
Treba napomenuti i da ni za jedan Borin originalni rukopis nije poznato da je sačuvan.
Kad je počeo rat, Bora je porodicu 1915. godine ostavio u Kraljevu, a on se sa moštima Stefana Prvovenčanog pred neprijateljem povlačio u Niš. Austrougari su ga uhapsili u Podgorici i poslali u Derventu, u Bosnu i Hercegovinu. Jedan prijatelj je pomogao da se Bora oslobodi, pa je 1916. godine pušten kući u Beograd. Radio je u "Beogradskim novinama" i kao činovnik u Umetničkom odeljenju Ministarstva prosvete.
Smrt i zaostavština
Borisav Bora Stanković je preminuo 1927. u Beogradu, a sahranjen je na Novom groblju.
Njegov poslednji roman, "Gazda Mladen", posthumno je objavljen 1928. godine.
Njegova rodna kuća, koja se nalazi u Baba Zlatinoj ulici broj 9 u Vranju, danas je muzej koji je otvoren za posetioce i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta je 1855. godine, a poslednja rekonstrukcija je obavljena 2016. godine.
- Naša kuća beše stara, široka, suva, glomazna i zaudaraše na čađ. S ulice bila je ograđena visokim zidom... - opisivao je Bora svoj dom...
(D. V. / Telegraf.rs)
Povezane vesti
Za vreme praznika rešio da zaprosi devojku i ovo je najlepše što ćete danas videti: Veliki aplauz za momka
Kako se nositi sa odbijanjem nakon dejta na kojem ste uživali? Ovih 5 saveta čuvaju dostojanstvo
Miloš Biković uskoro slavi sinu prvi rođendan: Između posla i putovanja ima kada da ga gleda kako raste
<% post.title %>
Upoznali smo se kada sam imala 10 godina, a on 26: Sada smo u braku i mislim da je univerzum učinio svoje
Video: Još jedan sudar tokom ovog popodneva zabeležen je u Žarkovu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
KECMANOVIĆI OSUĐENI ZA MASAKR U RIBNIKARU Izrečena presuda roditeljima dečaka ubice, ocu 14 I PO GODINA, a evo koliko će robijati Miljana Kecmanović
KONTRA UDAR KECMANOVIĆA NA DEČAKA UBICU Jedna rečenica njihove advokatice ukazuje šta će biti njihova strategija nakon osuđujuće presude
SRAMNO! Evo kako se Miljana Kecmanović ponašala dok joj je izricana presuda: Vladimir zbunjeno klimao glavom, roditelji ubijene dece U SUZAMA
Niss
Ovo su tekstovi koje treba citati. Svaka cast!
Podelite komentar
Marija
Zbog ovakvih tekstova Telegraf mi postaje omiljena novina.
Podelite komentar
Brana
Velikan!
Podelite komentar