Agata Kristi savetuje žene da za muževe traže arheologe: Kratke anegdote iz života velikih pisaca
Spisateljica koja je za života napisala 79 knjiga, koje su prevedene na preko stotinu jezika i prodate u preko dve milijarde primeraka, dva puta se udavala. Drugi joj je suprug bio arheolog, a upitana kako je to biti u braku sa čovekom zainteresovanim za starine, imala je interesantan savet za druge žene
Agata Kristi, engleska i jedna od najvoljenijih svetskih spisateljica, obožavana i kod nas, tvorac Herkula Poaroa, najpoznatijeg detektiva u istoriji književnosti (posle Šerloka Holmsa, razume se), rođena je 1890. u Torkiju u Devonširu, grofoviji na jugozapadu Engleske, kao Agata Meri Klarisa Miler, budući kćer Frederika Alve Milera, bogatog američkog berzanskog posrednika, i Klarise Margaret Miler, Irkinje, kćerke britanskog kapetana.
Obrazovana kod kuće, od strane guvernanata, studirala je pevanje i klavir u Parizu, da bi se 1914. udala za kapetana Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Arčibalda Kristija, čije je prezime preuzela i proslavila; ali iste te godine, nakon Sarajevskog atentata i krize proizašle iz imperijalnih težnji Austrougarske monarhije prema Kraljevini Srbiji, izbija Prvi svetski rat, pa gospođa Kristi pristupa Crvenom krstu za koji radi u torkijskoj bolnici, u kojoj neguje ranjenike i stiče iskustvo koje će joj kasnije znatno koristiti.
Svoju prvu knjigu, „Misteriozna afera u Stajlzu“, izdala je 1920, mada je roman napisan u jeku rata, četiri godine ranije; u njemu se čitalaštvo prvi put susrelo sa omalenim, pedantnim i opsesivno-kompulsivnim belgijskim detektivom smešnih brkova, pomenutim Poaroom. Mada je narednih godina u časopisima objavljivala detektivske pripovetke, pažnju javnosti je njen rad privukao tek 1926. kada je izdala „Ubistvo Rodžera Akrojda“.
Kasnije te godine došlo je do ozbiljne lične i porodične krize: Agata je saznala da je suprug vara kada je ovaj zatražio razvod i napustio kuću sa svojom ljubavnicom, dok je spisateljica netragom nestala, što je izazvala ogromno nezadovoljstvo u narodu, koji je postao zaluđen njenim delima. Ostavila je poruku svom sekretaru da ide u Jorkšir, njen auto je pronađen na ivici jednog rudnika, ali nje nigde nije bilo. Jedanaest dana trajala je potraga u kojoj je učestvovalo preko 1.000 policajaca i 15.000 dobrovoljaca; napokon je otkrivena u jednom jorkširskom hotelu u kojem se lažno predstavila kao gospođica Tereza Nil, što je bilo prezime suprugove ljubavnice. Razloge nikada nije objasnila, i o njima se tada naširoko debatovalo, a mišljenja su i danas podeljena; moguća je amnezija usled šoka, ali misterija verovatno nikada neće biti rešena.
To bismo mogli nazvati prvom anegdotom. Druga počinje četiri godine docnije, dve godine nakon formalnog razvoda, kada je sada već četrdesetogodišnja Agata otputovala u Irak, tada još uvek pod britanskim mandatom, gde je upoznala arheologa Maksa Malovana, četrnaest godina mlađeg od sebe, u kojeg se zaljubila i za koga se iste godine udala, postavši Agata Kristi Malovan. Priča kaže da je, nakon povratka u domovinu sa Bliskog istoka, bila upitana o tome, kako se oseća što je u braku sa muškarcem koji se prevashodno zanima za starine, na šta je ona odgovorila: „Arheolog je najbolji suprug kojeg bilo koja žena može da ima. Što je starija, on je sve zainteresovaniji za nju“.
Gospođa Malovan je svog drugog supruga često pratila na iskopavanjima i pomagala mu, dok je tokom Drugog svetskog rata radila u jednom londonskom dispanzeru, gde se bliže upoznala sa otrovima, što je kasnije koristila za romane napisane nakon tog sukoba; često se navodi primer romana „Kod Belog konja“ iz 1961. u kojem je ubistvo izvršeno talijumom toliko dobro i precizno opisano, da je neki lekar u stvarnosti uspeo da reši slučaj zahvaljujući tome.
Agata Kristi napisala je 80 knjiga, od čega 66 krimi-romana i više od stotinu pripovedaka u 14 zbirki, koje su prevedene na više od sto jezika i prodate u preko dve milijarde primeraka! Pored Poaroa, poznat je i njen lik gospođice Džejn Marpl, starije usedelice koja živi u malom selu Sent Meri Mid i amaterski se bavi detektivskim zanatom, a koja se pojavljuje u dvanaest romana.
Komad „Mišolovka“, premijerno izveden 25. novembra 1952, verovatno je najbolja pozorišna misterija svetske književnosti, i najduže neprestano igran komad u istoriji, sa više od 25.000 izvođenja zaključno sa 2012. godinom. Interesantno, šest romantičnih romana, prvi 1932, napisala je pod pseudonimom „Meri Vestmakot“; tajna je ostala sačuvana sve do 1949. kada je „Sandej tajms“ u senzacionalističkom članku otkrio ko iza njih stoji. 1956. je, zbog doprinosa književnosti, imenovana od strane kraljice za komandanta Reda Britanske imperije, stekavši titulu dame; njen muž je, zbog doprinosa na svom polju, proglašen vitezom i stekao titulu sera.
Preminula je prirodnom smrću 1976. godine, i premda je pisala do samog kraja, dok joj se zdravlje ubrzano pogoršavalo, kasnije tekstualne analize njenih radova iz tih godina pokazale su da je možda patila od Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oblika demencije. Inače, 2013. je britansko Udruženje pisaca kriminalističkih romana u svojoj anketi izabralo upravo Agatu Kristi za najboljeg autora detektivskih priča svih vremena, posebno navodeći „Ubistvo Rodžera Akrojda“ kao delo koje je presudno uticalo na definisanje detektivskog žanra.
(P. L.)
Video: Na Zlatiboru prava zimska idila: Snežni pokrivač i -2, predivan snimak sa popularne srpske planine
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Marki cg primorje
Najbolje sto sam od nje procitao je ubistvo u orijent ekspresu brzo se citaju njene knjige al to nije moja literatura opustanje pislije turgenjeva dostojevskog balzaka hesea
Podelite komentar