Zbog lepe Jelene iz Pirota, Stevan je uzdisao danima: Nikad se nije oženio, radije je birao kafane

Da li vas podseća na nekoga? Stevan Sremac / Foto: Wikipedia/Кликери

Stevan Sremac je bio jedan od najznačajnijih srpskih pisaca realizma. Rođen je u Senti 1855. godine, u zanatlijskoj porodici. Gimnaziju i Veliku školu je završio u Beogradu. U istom gradu je i radio, ali i u Pirotu i Nišu, kao profesor u gimnazijama.

Preporučujemo

U svakom od ovih gradova, devojke su uzdisale za ovim naočitim profesorom.

Kritičar Pavle Popović je ovako pisao o Stevi Sremcu:

- Čelo široko, velike oči, brkovi deblji, srpski, crni; lice vazda izbrijano. Kosa brižljivo i originalno očešljana na razdeljak i na "larmu". Stas srednji, hod gospodski, bez žurbe; vitak, elsastičan i prav. Glas malo mutan, smeh sitan, pri čemu su se videli beli očuvani zubi...

Zbog službe, u Pirotu je proveo dve godine - od 1881. do 1883. U pirotskoj gimnaziji je predavao srpski jezik, istoriju i geografiju. Kažu da je zbog lepe Piroćanke Jelene, ćerke popa Pantelije Pančića, ostao neženja.

U jednom članku, koji je napisao za "Srpsku zastavu", napao je popa Panteliju, koji je bio ugledan čovek u Pirotu. Napisao je:

- U Pirotu žare i pale tri Pante, među kojima se jedan u svemu razlikuje samo po tome što se zvanično potpisuje sa Pantelija.

Pop od tog trenutka Sremca nije želeo da vidi u svojoj kući, u kojoj je pre toga bio čest gost.

Međutim, svedočanstva o njegovoj ljubavi prema Jeleni Pančić, koja je tad imala 16 godina, zasnovana su samo na njenim iskazima datim učitelju Ćiri Rančiću, i to kad je ona imala 70 godina. Sremac nikad nije govorio o svojim ljubavima.

Antun Gustav Matoš, koji je bio Stevanov dobar prijatelj, zapisao je da je Sremca volela jedna "bogata lepa dama iz trgovačke kuće". Međutim, na pitanje zašto se ne oženi, Sremac je jednom odgovorio:

- Taman posla, ni pomisliti da se ženim. Valjda kad kud izađem da je vodim uza se kao kišobran kad je lepo vreme! More, batalite te kombinacije...

I kad se posla Niša preselio u Beograd 1892. godine, gde je bio profesor Treće beogradske gimnazije, Sremcu su devojke nametane. Stalno su ga zapitkivali o ljubavnom životu. Moguće je da je zbog svega toga i omrznuo brak. Slobodno vreme je radije provodio sa društvom po kafanama, u kojim bi često ostajao do zore.

Nikad se nije oženio, a preminuo je u Sokobanji 1906. godine. Sa velikim počastima, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

(Telegraf.rs)