Soba tog studenta je bila toliko mala da je pisao sedeći na krevetu, s mašinom u krilu

Danilo Kiš je bio prvi diplomirani student svetske književnosti, a njegov profesor Vojislav Ðurić je govorio svojim brucošima, koji nisu znali o kome je reč, ovako:

- Imao sam jednog studenta koji je spavao u parku, došao u zimskom kaputu i prvi mi je diplomirao i bio najbolji student. A vi? Koliko vas ima? Pola ćete završiti u žutoj kući (Pravni fakultet).

Preporučujemo

Studenti su se raspitivali ko je taj čovek i saznali da se radi o Danilu Kišu. Godine 1966. pojavila se u Prosveti edicija "Savremena proza".

- Mi smo na Svetskoj književnosti tada imali Tribinu 17 i rešio sam da pozovem nekoliko pisaca iz te edicije: Mirka Kovača, Filipa Davida (koji je tad bio jako mlad) i Danila Kiša - priča Predrag Čudić, pesnik i pisac, dugogodišnji Kišov prijatelj.

- Našao sam Kišov telefon i on mi je zakazao susret u Palmotićevoj gde su živeli on i Mirjana. Stanovali su u maloj sobi. Toliko maloj da je prvo što sam ga upitao bilo: „Kako pišete?“ On sede, u turski sed, na krevet, stavi mašinu u krilo i kaže: "Ovako pišem". Pre toga smo odlazili u Udruženje književnika i tamo su se pisci prenemagali do ludila. A Kiš je bio potpuno drugačiji čovek bez mistifikacije. Na tu tribinu sam pozvao neke mlade kritičare. Oni su nešto mudrijašili i Kiš se ražestio, i suština tog njegovog razgovora sa mladima je bila: "Vi ništa ne znate". Neki su se naljutili, a ja sam bio utučen. Tako je počelo naše poznanstvo.

Ovog novembra navršava se trideset godina od smrti Danila Kiša, možda i poslednjeg velikog jugoslovenskog pisca i nesuđenog nobelovca, a ovaj broj Nedeljnika posvećen je baš tom velikom piscu

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)