Nezaboravne jesenje verse: "Sve nestaje, sve se čudno ovde preda ovoj smrti koja sjaje"

Jesen nam je stigla juče u 8:50h. Osetno je i u vremenu i u atmosferi. Juče smo najavili da ćemo ovih dana o ovom dobu godine objavljivati po nekoliko najlepših pesama raznih domaćih i svetskih književnih velikana.

Pa, hajde da nastavimo...

Preporučujemo

"Jesenja pesma" - Jovan Dučić

Prvi vetri s cveća nose

sve peteljku po peteljku,

selice za gorske kose,

i zvezde za crnu reku.

A ništa me ne pogleda

još jedan put; Sve nestaje,

sve se čudno ovde preda

ovoj smrti koja sjaje.

Sve su oči zasenjene

tihog mrenja tom lepotom;

I svaka stvar što se krene,

zažudi da umre potom.

Vaj, zna samo duh čoveka

i za život i za mrenja:

Dve obale ushićenja,

koje plodi ista reka.

Foto:Tanjug/Jaroslav Pap

Jesenji dan - Rajner Marija Rilke

Gospode, čas je. Natraja se leto.

Zasenči sunčanike, razobruči

vetar, da poljem jesenjim zahuči.

Poslednjem plodu zrenje zapovedi;

još dva-tri dana južnija mu daj,

usavršenju nagnaj ga, nacedi

poslednju slast u teškog vina sjaj.

Ko dom sad nema, taj ga steći neće.

Ko sam je sada, dugo sam će biti,

čitaće, pisma pisati i bditi,

i nemirno će gledati drveće

kada se lišće stane zrakom viti.

(Telegraf.rs)