Šta je mulat Aleksandar Dima odgovorio jednom rasisti: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Slavni pisac Aleksandar Dima oko 1855. godine. Foto: Wikimedia Commons/Google Cultural Institute

Aleksandar Dima (1802—1870), koji se najčešće potpisuje sa dodatkom „Otac“ da bi razlikovao od svog sina istog imena, slavni je francuski pisac iz devetnaestog veka koji je prevođen na gotovo sve svetske jezike, jedan od najčitanijih francuskih i uopšte svetskih književnika, i autor romana koji su obeležili svako zdravo odrastanje.

Preporučujemo

Tu pre svega mislimo na „Grof Monte Kristo“ i „Tri musketara“, koji su najčuveniji i najpopularniji, ali ne treba smetnuti s uma ni dva nastavka dogodovština D’Artanjana i njegovih drugova Atosa, Portosa i Aramisa, naime „Dvadeset godina kasnije“ i „Vikonta od Braželona“, kao ni „Kraljicu Margo“ po kojem je 1994. snimljen čuveni film sa zanosnom Izabel Ađani u naslovnoj ulozi, ni „Gospođu od Monsoroa“, ni „Četrdeset petoricu“, ni „Kraljičin đerdan“, ni „Žozefa Balsama“, ni „Crnu lalu“, očaravajući roman čija se radnja odvija u Holandiji zahvaćenoj tulipomanijom. I mnoge druge, ne možemo sve ovde pomenuti.

Kada je umro u svojoj šezdeset devetoj godini života ostavio je iza sebe 150 dela pripovedačke proze u 300 knjiga, i 25 knjiga pozorišnih dela u koje je stalo 57 drama, tri tragedije, 23 komedije, četiri vodvilja i tri komične opere. A u navedeni opus čak i ne ulaze brojni članci i prilozi po novinama i časopisima! Jedan njegov biograf tvrdi da je napisao pet do šest stotina tomova, i toliko je brzo stvarao, posebno u periodu 1845—1855, da se nikada nije vraćao unazad da čita ono što je napisao.

„General Aleksandar Dima“, Olivije Pišat, posle 1883. Tomas-Aleksandar Dima, otac slavnog pisca Aleksandra Dime, bio je istaknuti general iz perioda Francuskih revolucionarnih i potom Napoleonskih ratova. Bio je mulat, otac mu je bio francuski aristokrata a majka crnačka robinja sa Haitija. Foto: Wikimedia Commons/Musée Alexandre Dumas, Villers-Cotterëts - Bruno Arrigoni/RaphaelQS

Rodio se u Viler-Kotreu, varošici koja se nalazi severoistočno od Pariza, u blizini istorijski važnog Soasona. Majka mu se zvala Mari-Luiz Labure. Otac, Tomas-Aleksandar Dima, koji je poginuo kada mu je bilo četiri godine, bio je slavom ovenčani Napoleonov general koji se u Italiji, Austriji i Egiptu istakao hrabrošću i „herkulovskom snagom“; njegov otac a piščev deda bio je plemić Aleksandar Antoan Davi du la Pajeteri, ali je njegova majka a piščeva baka bila crnačka robinja sa Haitija po imenu Mari-Seset Dima, od koje je slavni autor nasledio ne samo prezime već i kudravu kosu, debele usne i tamnu put, pošto je od oca mulata nasledio atletsku građu.

Rekosmo maločas da su njegova dela obeležila svako zdravo odrastanje; koliko je to tačno niko nije objasnio bolje od Anatola Fransa koji je Aleksandru Dimi-Sinu napisao: „Vaš otac je bio neverovatan čovek. Kao neki dobri džin, doneo je, nama, jadnoj deci, pune ruke igračaka. Bio je veseo, bio je dobar; tešio je ljude pričajući im divne priče kojima nije bilo kraja. Bila je to duša golema i bezazlena“.

I onda čovek ne može a da se ne zaprepasti kada čuje da je taj i takav bezazleni dobri čovek, koji je deci bacao „pune ruke igračaka“, morao za svoga života da se raspravlja sa kojekakvima, koji su ga vređali na rasnoj osnovi. A dešavalo se. Jedna od najčuvenijih replika tog tipa uopšte, koju smo izabrali za ovonedeljnu kratku anegdotu iz života velikih pisaca, upravo je proizvod uma velikog Dime.

Naime, desilo se da ga je neki savremenik 1843. godine, nakon objave romana „Žorž“ u kojem se pozabavio rasizmom, ropstvom i posledicama kolonijalizacije, napao zbog mešovitog porekla, na šta mu je pisac odgovorio: „Moj otac je bio mulat, moj deda crnac, a moj pradeda majmun. Vidite, gospodine, moja porodica počinje tamo gde se vaša završava“. Doduše, deda mu nije bio crnac, ali pogodio je u sred srede.

(P. L.)