Disovi „Naši dani“ su i naši dani: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Nedavno smo pisali o Vladislavu Petkoviću Disu, u sklopu ove iste rubrike nastale s namerom da od zaborava spasimo bisere naše kulturne baštine, a povodom objave tri njegove pesme koje možete pročitati na ovom linku (to „čupanje od zaborava“ ne treba razumevati u apsolutnim kategorijama, ništa nije potpuno zaboravljeno, ali sve u sklopu ove rubrike zaboravljeno je od ogromne većine naroda).

Prema tome, pošto u istom tekstu možete pročitati i njegovu kratku biografiju, ne mislimo da postoji naročita potreba da je ponovo prenosimo, pošto vas od nje deli jedan klik. Međutim, u komentarima na taj tekst, čitalac koji se potpisao kao „verba“ podsetio nas je na još jedan Disov biser od pesme, biser toliko moćan i silan da nismo mogli da se oglušimo o njegovu implicitnu želju.

Preporučujemo

Pesma „Naši dani“ napisana je 1910. godine, ali nažalost i dan-danas važi, jer opisuje Disovu Srbiju jednako koliko i ovu našu. To je s jedne strane vrlo onespokojavajuće, ali istovremeno, možda i utešno; mi imamo običaj da idealizujemo period vladavine kralja Petra I pa nam ovo dođe kao svojevrsno otrežnjenje i potvrda da proteklih nekoliko generacija Srba ništa nije uprskalo jer nije imalo šta da uprska — sve je već bilo uprskano. Prema tome, regres ka „zlatnom dobu“ je nepotreban jer ga nije ni bilo, i sad nam se samo valja skoncentrisati na ono što leži pred nama, to jest, na progres.

NAŠI DANI

Razvilo se crno vreme opadanja,

Nabujao šljam i razvrat i poroci,

Podig’o se truli zadah propadanja,

Umrli su svi heroji i proroci.

Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,

Na visoko podigli se sutereni,

Svi podmukli, svi prokleti i svi mali

Postali su danas naši suvereni.

Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,

Ismejane sve vrline i poštenje,

Poniženi svi grobovi i životi,

Uprljano i opelo i krštenje.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,

Pobegao duh jedinstva i bog rata;

Obesimo sve praznike i tribune,

Gojimo se od grehova i od blata.

Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,

Dostojanstva podeliše idioti,

Lopovi nam izrađuju bogataše

Mračne duše nazvaše se patrioti.

Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,

Svoju hrabrost na podvale i obede,

Budućnosti zatrovasmo sve izvore,

A poraze proglasismo za pobede.

Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova

Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;

Od nesrećne braće naše, od robova,

Zatvorismo svoje oči i džepove.

Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji

K’o jedina uspomena na džinove;

Sad svu slavu pronađosmo u partiji,

Pir poruge dohvatio sve sinove.

Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,

Ne čuju se ni protesti ni jauci;

Pod sramotom živi naše javno mnenje,

Naraštaji, koji sišu k’o pauci.

Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,

Ne vidi se jadna naša zemlja huda;

Al’ kad požar poduhvati na sve strane,

Kuda ćemo od svetlosti i od suda!

Pomrčina pritisnula naše dane.

(P. L.)